Kosovska privreda
Privreda Kosova je mlada i dinamicna ekonomija. Njena osnova preobrazila se sa centralizovane i dirigovane privrede u otvorenu tržišnu privredu. Sadašnji cilj nam je povecanje konkurentnosti naše privrede, povecanje njene sposobnosti izvoza u cilju smanjenja spoljnotrgovinskog deficita koji Kosovo trenutno ima.
Kao zemlja važna za razvoj poslovanja, Kosovo nudi niz uporednih prednosti, kao što su mlado i vrlo dobro kvalifikovano stanovništvo, prirodni resursi, dobri klimatski uslovi, nova infrastruktura, fiskalna politika sa najnižim poreskim stopama u regionu, geografski položaj sa pristupom regionalnom tržištu CEFTA i tržištu Evropske unije. Pored toga što je clanica CEFTA, Kosovu je pocev od juna 2009. godine dobilo clanstvo u MMF (Medunarodnom monetarnom fondu) i SB (Svetskoj banci) a nastoji da dobije clanstvo i u drugim mocnim ekonomskim i finansijskim mehanizmima, kao što su EBRD, Svetska trgovinska organizacija, itd.
Važni ekonomski statisticki pokazatelji
- Br. stanovnika: 2.2 miliona
- Površina: 10,908 km²
- BDP: 4.2 milijardi € ( 2010 vl)
- BDP stopa ekonomskog rasta: 4.0% (2010 vl)
- BDP po glavi stanovnika:1909 € (2010 vl)
- BDP – prema sektorima: poljoprivreda 20%, industrija 20%, usluge 60%
- Stopa nezaposlenosti oko 40.%
- Stopa inflacije: 3.5% (2010)
- Energija:
- Proizvodnja: 5596 milijardi kwh (2010)
- Potrošnja: 6062 milijardi kwh (2010)
- Trgovinska razmena
- Izvoz: 295.0 miliona € (2010)
- Glavni izvozni partneri: Italija ( 27.1%), Albanija (10.4%,), Makedonija (8.9%), Švajcarska (6.0%), Nemacka (5.3%), Kina (5.0%), Turska (3.2%), Srbija (2.1%), Slovenija ( 1.3 %)..
- Roba koja se izvozi: preradevine (56%), nepreradeni materijali (25%),hrana i živa stoka 6%, gorivo 4%, transportna mehanizacija i oprema (3%), itd.
- Uvoz: 2,157 miliona € (2010)
- Glavni uvozni partneri: Makedonija (14.8%), Nemacka (13.0%), Srbija (12.1%), Turska (7.0%), Kina (6.3%), Italija (4.7%), Albanija (3.2%) Slovenija (3.0%),.
- Roba koja se uvozi: transportna mehanizacija i oprema (21%), preradevine (20%), gorivo (16%), hrana i živa stoka (16%), hemijski proizvodi (10%) itd.
- Prirodni resursi: lignit, cink, olovo, fero nikal i obradivo poljoprivredno zemljište.
- Valuta: EURO
EKONOMIJA
Kosovo ima ima novu i dinamicnu ekonomiju. Njena baza je transformisana od centralizovane dirigovane ekonomije u ekonomiju otvorenog tržišta, koja je duboku transformaciju doživela posle 1999. godine sa oslobadanjem Kosova od Srbije. Jedan od izazova sa kojima se ona suocavala tokom poslednje decenije je i proces privatizacije. Tokom 2009. godine novih 114 društvenih preduzeca (DP) je oglašeno za privatizaciju, cime je njihov ukupan broj dostigao 569 DP koja su oglašena za privatizaciju do kraja 2009. godine. Od ovog broja, 521 preduzece je potpisalo ugovor o prodaji, dok se za preostalih 48 ocekuje potpisivanje (od kojih je 25 privatizovano u specijalnom spin-of postupku). Smeštena u jugoistocnoj Evropi, ekonomija Kosova je postala deo ekonomske integracije ovog regiona, koja pruža mogucnosti proširenja tržišta na veoma širokom prostoru. Sadašnji sopstveni cilj je povecanje konkurentnosti ove ekonomije kroz povecanje njenih izvoznih kapaciteta u cilju smanjivanja trgovinskog deficita koji Kosovo trenutno im.
Kao važna zemlja za razvoj biznisa, Kosovo pruža citav niz komparativnih prednosti kao što su: mladi prilicno kvalifikovano stanovništvo, pri cemu je prosecna starost stanovništva prilicno mala, prirodni resursi, povoljni klimatski uslovi, nova infrastruktura, fiskalna politika sa najnižim porezima u regionu, geografski položaj sa pristupom regionalnom tržištu CEFTA i tržištu Evropske unije. Kosovo, osim što je clan CEFTA-e, u junu ove godine je postalo clan i MMF (Medunarodni monetarni fond) i SB (Svetska banka) i teži clanstvu u drugim snažnim ekonomsko – finansijskim mehanizmima kao što su EBRR, Svetska trgovinska organizacija (STO) itd.
TRGOVINSKA RAZMENA KOSOVA
Kosovo je tokom 2010. godine dostiglo vrednost od oko 2.45 milijardi evra u trgovinskoj razmeni, što u poredenju sa prethodnom godinom predstavlja porast razmene za oko 17%.
Uvoz roba na Kosovo tokom 2009. godine dostigao je vrednost od oko 2.16 milijardi evra, što predstavlja nominalni porast od oko 11.48%.
Izvoz Kosova u 2010. godine bio je 295.9 miliona evra, što predstavlja nominalni porast od oko 79% u odnosu na prethodnu godinu. Trgovinski deficit je zabeležio blagi pad sa 91.5%, koliko je iznosio u 2009. godini, na 86.3% u 2010. godini, dostigavši najveci procenat pokrivenosti posle rata sa stopom od 13.7%.
Geografska raspodele trgovine Kosova tokom 2010. godine
Glavni trgovinski partneri Kosova su i dalje zemlje Evropske unije (EU) i regiona (clanice CEFTA-e).
Izvoz Kosova u zemlje EU iznosio je 44.7% od ukupnog izvoza, što u poredenju sa prethodnom godinom predstavlja porast od 3.71%. Izvoz u zemlje CEFTA-e iznosio je 24.1% ukupnog izvoza, što u poredenju sa prethodnom godinom predstavlja pad od 25.39%, dok na izvoz u ostale zemlje otpada 31.2% ukupnog izvoza.
Izvoz Kosova prema grupama zemalja u 2010. godini
Uvoz Kosova iz zemalja EU iznosio je 38.4% od ukupnog uvoza, što u poredenju sa prethodnom godinom predstavlja porast od %. Izvoz u zemlje CEFTA-e iznosio je 37.3% ukupnog izvoza, što u poredenju sa prethodnom godinom predstavlja pad od %, dok je izvoz u ostale zemlje iznosio 24.3% ukupnog izvoza.
Uvoz Kosova prema grupama zemalja u 2010. godini
Glavni partneri Kosova u izvozu i uvozu
| Br. | Zemlje | Izvoz (000) € | Udeo u ukupnoj vrednosti izvoza % | Uvoz (000) € | Udeo u ukupnoj vrednosti uvoza % |
| 1. | Italija | 80.193 | 27.1 | 100.603 | 4.7 |
| 2. | Albanija | 30.841 | 10.4 | 69.714 | 3.2 |
| 3. | Makedonija | 26.308 | 8.9 | 319.313 | 14.8 |
| 4. | Švajcarska | 17.786 | 6.0 | 20.981 | 1.0 |
| 5. | Nemacka | 15.587 | 5.3 | 280.617 | 13.0 |
| 6. | Kina | 14.779 | 5.0 | 135.406 | 6.3 |
| 7. | Srbija | 3.941 | 1.3 | 260.471 | 12.1 |
Kosovo uvozi iz zemalja Evropske unije najveci deo automobila, mehanizacije i opreme, duvanske proizvode, naftu, gradevinski materijal, prehrambene proizvode itd. Izvoz Kosova na tržište EU-27 svedoci o niskom nivou konkurentnosti zbog cinjenice da ga uglavnom cine razni otpadni metali i u ogranicenom obimu neki industrijski proizvodi kao što su feronikal, gradevinski materijal, proizvodi od drveta itd.
Trgovina sa ostalim zemljama
Iako je više od 3/4 trgovine Kosova orijentisano prema zemljama CEFTA-e i zemljama EU-27, Kosovo ima trgovinsku razmenu sa velikim brojem zemalja u svetu, uglavnom na planu uvoza. Medu njima vredi pomenuti Tursku iz koje se uvozi oko 7% ukupne vrednosti uvoza i Kinu iz koje Kosovo uvozi oko 6.3% ukupne vrednosti uvoza, dok na izvoz u ove daleke azijske zemlje otpada 5% ukupne vrednosti kosovskog izvoza.
Izvoz i struktura izvezene robe
Veliki deo izvoza u 2010. godini sa 51% otpada na preradevine u vrednosti od oko 150.9% miliona evra, dok na ostale neobradene proizvode otpada 25% izvoza u vrednosti od 60.1 miliona evra. U ostale proizvode spadaju: hrana i živa stoka sa 6%, gorivo 4%, mehanizacija i oprema 3%, pice i duvanski proizvodi 2% i hemijski proizvodi 1% ukupne vrednosti izvoza. U nastavku je dato uporedenje sa prethodnom godinom.
Izvoz prema grupama proizvoda za 2010(2009)
Uvoz i struktura uvezene robe
Uvoz u 2010. godini sastojao se od transportne mehanizacije i opreme sa 21% ukupne vrednosti 453.1 miliona evra, preradevina 20% u vrednosti od 431.5 miliona evra, hrane i žive stoke 16% u vrednosti od 345.2 miliona evra, goriva 16% ili 345.2 miliona evra, hemijskih proizvoda 10% odnosno 215.8 miliona evra, drugih preradevina sa 9% odnosno 194.2 miliona evra, pica i duvana 5% ili 107.9 miliona evra, nepreradenih materijala 3% u vrednosti od 64.7 miliona evra, životinjske i biljne masti 1% ili 21.6 miliona evra.
Uvoz prema grupama proizvoda za 2010 (2009)
NEKI SEKTORI KOSOVSKE EKONOMIJE
Energija i rudarstvo – Kosovo ima veliko podzemno bogatstvo od 14,700 miliona tona lignita, po cemu se nalazi na petom mestu u svetu po rezervama lignita, od kojih se najveci deo koristi za proizvodnju elektricne energije. Kosovo je tokom 2008. godine proizvelo 4738 milijardi kWh, a potrošilo 5156 milijardi kWh elektricne energije.
Rezerve lignita se koriste kao glavni izvor za proizvodnju energije na Kosovu. Procenjuje se da su dovoljne za narednih 650 godina sa sadašnjim nivoom potrošnje.
Rezerve lignita se prostiru i na prostoru Metohije i Drenice, ali je njegovo iskopavanje trenutno ograniceno samo na kosovsku ravnicu. Pored lignita, Kosovo je bogato cinkom, olovom, zlatom, kadmijumom i bizmutom, boksitom, niklom itd. Tradicija iskopavanja lignita datira još iz rimskog vremena, a moderna iskopavanja minerala na Kosovu pocela su 1930-tih godina osnivanjem kompleksa Trepca.
Poljoprivreda i stocarstvo – Kosovo je bogato poljoprivrednim zemljištem pri cemu 53% ukupne površine otpada na obradivo zemljište. Trenutno sektor poljoprivrede ucestvuje samo sa 19% ukupnog BDP i sa 15% u vrednosti ukupnog izvoza. Preradom hrane na Kosovu su se tradicionalno bavila društvena preduzeca koja više nisu aktivna. Nove privatne kompanije su pocele da posluju u ovoj oblasti. Najveci deo ovih kompanija otpada na male kompanije koje još uvek nisu u stanju da pokriju veci deo potreba tržišta.
Investiranje u ove kompanije, obezbedivanje novih tehnologija i upravljanja omogucilo bi preporod agro preradivacke industrije na Kosovu do te mere da budu konkurentni na medunarodnom tržištu.
Vinogradarstvo – Podizanje vinograda i proizvodnja grožda je stara tradicija na Kosovu. U zlatna vremena, industrija vina samo u Orahovcu je imala proizvodni kapacitet do 50 miliona litara godišnje. 1989. godine izvoz vina iz Orahovca dostigao je 40 miliona litara koje je uglavnom distribuirano na nemackom tržištu. Posle privatizacije jednog dela vinograda i fabrike vina u Orahovcu, ti kapaciteti pokrivaju dobar deo domaceg tržišta, a ostvaruje se i uspešan plasman na medunarodnom tržištu, posebno na evropskom.
Gradevinarstvo – Poslednjih godina gradevinska industrija bila je jedan od najvažnijih sektora u kosovskoj ekonomiji. Ovaj sektor i dalje predstavlja veoma važan ekonomski potencijal Kosova, imajuci u vidu potrebe za izgradnjom novih stanova i putne infrastrukture. Vlada Kosova je donela odluku da poveže zemlju važnim koridorima sa Makedonijom, Albanijom i Srbijom.
Tekstilna industrija – Tekstil je bio drugi sektor po velicini na Kosovu, pri cemu je na vrhuncu njegovog razvoja bilo 15 društvenih preduzeca koja su proizvodila tekstil i zapošljavala više od 1,000 radnika, pri cemu je prodaja dostizala iznos od 35 miliona evra. Uprkos nedavnim dešavanjima u regionu zbog kojih su prekinute trgovinske veze, analize ukazuju da 55 do 65 miliona evra može da se ostvari izvozom, ukoliko se ove veze ponovo uspostave. U ovom sektoru ima dosta prostora za investitore da Kosovo ponovo proizvodi gotove proizvode od tekstila koji se proizvodi u regionu.
Turizam – Turisticki potencijal Kosova je tesno povezan sa njegovim geografskim položajem. Okružena sa svih strana planinama i u centru Balkana, zemlja ima potencijal za zimski turizam. Planine na jugu Kosova, odmarališta kao što su Brezovica i Šar planina pružaju dobre i interesantne mogucnosti za investitore. Trenutno odmaralište Brezovica ima tri hotela, dva restorana i devet ski liftova koji su trenutno društveno vlasništvo. Pored Brezovice, još jedno planinsko mesto koje se koristi za zimski turizam su Prokletije koje se nalaze na zapadu Kosova. Smatra se da ova turisticka lokacija ima potencijal da prihvati do 30,000 turista. Potencijal ovog regiona su vec pocele da koriste male privatne kompanije koje su izgradile privatni kompleks u selu Bogaj.
Bankarski sistem
Bankarski sektor na Kosovu se ocenjuje kao jedan od sektora sa najboljim ucinkom u kosovskoj ekonomiji. Bankarski depoziti i krediti su u porastu dok se spektar finansijskih usluga sve više širi. Centralna banka Kosova je nadležna za licenciranje, nadziranje i regulisanje rada finansijskih institucija na teritoriji Kosova. Komercijalni bankarski sektor cini 8 banaka. Komercijalne banke pružaju kompletne pakete bankarskih usluga koji ukljucuju: kredite, garancije, tekuce racune, štedne racune, orocene depozite, transfere u zemlji i inostranstvu, kao i usluge cuvanja dragocenosti. 2009. godine ove banke su povecale akcionarski kapital za 9.3% cime su dostigle nivo od 159.4 miliona evra.
Bankarski sektor koji predstavlja najveci deo finansijskog sektora na Kosovu karakteriše povecanje stope finansijskog posredovanja. U 2009. godini, krediti koje je odobrio bankarski sektor dostigli su vrednost od 1.4 milijardi evra, što je za 7.7% više u odnosu na prethodnu godinu. Struktura kredita je i dalje slicna pri cemu dominiraju krediti u sektoru trgovine. Kada se radi o vremenu otplate, dugorocni krediti sve više ucestvuju u ukupnom portfoliu. Znacajan rast je zabeležen i u oblasti depozita koji su dostigli vrednost od 1.74 milijardi evra, što predstavlja povecanje od 21% u odnosu na prethodnu godinu. Glavni izvor depozita su porodicna domacinstva, dok u pogledu dospevanja dominiraju kratkorocni depoziti. Povecanje stepena finansijskog posredovanja u izvesnoj meri je rezultat povecanja konkurencije u bankarskom sektoru, što se izmedu ostalog manifestuje povoljnijim kamatnim stopama za klijente i vecim kvalitetom usluga. Bankarski sektor Kosova je i dalje profitabilan, likvidan i solventan. Dobra likvidnost i solventnost bankarskog sektora pokazuje se i kroz rezultate dobijene korišcenjem modela 'stres test', kojim se proverava osetljivost bankarskog sistema u razlicitim situacijama. Pozitivni rezultati su zabeleženi i u drugim finansijskim sektorima. Industrija osiguranja je pokazala da je to sektor koji je privlacan za nove investitore, pri cemu je u 2008. godini još jedna kompanija ušla na ovo tržište. Štaviše, osim povecanja aktivnosti sa postojecim proizvodima, industrija osiguranja na Kosovu je pocela da pruža i jednu novu uslugu – osiguranje života. Osiguravajuce kompanije na Kosovu su stabilne sa zadovoljavajucim nivoom kapitalizacije. U 2009. godini zabeležen je rast i kod dve mikro finansijske institucije koje i ove godine nastavljaju da podržavaju domacu ekonomiju putem kreditiranja. Krediti koje su odobrile mikro finansijske institucije dostigli su vrednost od 57.5 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 14.6%.
Spisak komercijalnih banaka na Kosovu
Banka Ekonomike
Rr. Migjeni 1,
10000 Prishtinë
tel.381 (0) 38 244 396
fax.381 (0) 38 243 828
Kosove
http://www.bekonomike.com
bek@bekonomike.com
Banka për Biznes
Rr. UCK, Nr. 41, Prishtinë
10000 Prishtinë
tel.381 (0) 38 244 666
fax.381 (0) 38 243 656, 657
Kosove
http://www.bpbbank.com
info@bpbbank.com
ProCredit Bank
Rr.Nëna Terezë no.16
10000 Prishtine
tel.381 (0) 38 555 777
fax.381 (0) 38 248 777
Kosove
http://www.procreditbank-kos.com
info@procreditbank-kos.com
Raiffeisen Bank Kosovo
Rr. UÇK Nr. 51,
10000 Prishtine
tel.381 (0) 38 22 22 22 142
fax.381 (0) 38 20 30 11 30
Kosove
http://www.raiffeisen-kosovo.com
info@raiffeisen-kosovo.com
Banka Kombëtare Tregtare – Dega Kosovë
Qyteza Pejton, Rr. Kosta Novakoviç Nr.9
10000 Prishtinë
Kosovë
tel.381 (0) 38 222 910
fax.381 (0) 38 222 907
http://www.bkt.com.al
infoBktKosova@bkt.com.al
TEB sh.a.
Rr. Agim Ramadani 15
10000 Prishtinë
Kosovë
tel.381 (0) 38 230 000
fax. 381 (0) 38 224 699
http://www.teb-kos.com
info@teb-kos.com
NLB Prishtina
Rr. Rexhep Luci nr.5
10000 Prishtinë
tel.381 (0) 38 234 111
fax. 381 (0) 38 246 189
http://www.nlbprishtina-kos.com
info@nlbprishtina-kos.com
http://mem.rks-gov.net/
http://www.mef-rks.org/
http://www.mti-ks.org/
http://www.oek-kcc.org/
http://www.eciks.org/english/publications/investing_in_kosovo_2010/index.html
http://www.ipak-vienna.org/