Pratite nas:

Pripremio Hašim Tači: Mapa puta nove spoljne politike Kosova

Bivši premijer Kosova Hašim Tači sada je preuzeo dužnost zamenika premijera i ministra spoljnih poslova . On ekskluzivno piše za LSEE o tome kako zamišlja buduću spoljnu politiku Kosova, kao spisak njegovih glavnih ciljeva: dublji regionalni i globalni angažman, jača nacionalna bezbednost , nastavak dijaloga sa Srbijom i povećanje privrednog rasta upravljan stranim investicijama.

Republika Kosovo je upravo dobila novu vladu koja se sastoji od dve najvec´e politicke stranke - PDK i LDK – kojoj su se pridružile i parlamentarne stranake ne-vecinkskih zajednica. Nova koalicija nudi veoma stabilnu vec´inu i po prvi put obuhvata predstavnike srpske zajednice sa severa. Dok se radilo na sporazumu formiranja vladajuce koalicije, kojim je okoncan politicki zastoj na Kosovu, sve stranke su pokazale veliko poštovanje prema Ustavu i nezavisnim institucijama zemlje, kao što su predsedništvo i Ustavni sud. Prema tome, uprkos dugim pregovorima, ovaj period je pokazao da je Kosovo izgradilo stabilnu demokratiju koja ne može biti ugrožena unutrašnjim politickim napetostima. Još znacajnije, kosovske stranke su uspele da ispregovaraju politicko rešenje bez spoljašnjeg mešanja - nova vlada je dakle istinski unutrašnji rezultat politickog dijaloga na Kosovu.
Državni sekretar Keri naglasio je u svom obrac´anju nakon što je nova vlada dobila poverenje  kosovskog parlamenta da: "Ova koaliciona vlada, i proces koji je doveo do njenog formiranja, pokazuju otpornost i vitalnost demokratskih i politickih institucija na Kosovu".

Snaga naših demokratskih institucija je omoguc´ila novoj vladi da odmah usmeri svoje aktivnosti na neodložnim prioritetima. Dok ce poboljšanje ekonomije i otvaranje novih radnih mesta biti najvažniji prioriteti vlade, ja sam prihvatio poziciju zamenika premijera i ministra spoljnih poslova uveren da postoje brojni ciljevi spoljne politike koji se moraju adresirati kako bi unapredili bezbednost i prosperitet Kosova i osigurati da Kosovo zauzima svoje zasluženo mesto u zajednici evropskih naroda.

O procesu pristupanja EU

Proces pristupanja EU je najvažnija komponenta našeg unutrašnjeg i spoljašnjeg pogona za reforme. Kosovo je blizu potpisivanja svog prvog formalnog sporazuma sa EU i takode ostajemo duboko angažovani u sprovodenju preduslova za liberalizaciju viznog režima sa šengenskom zajednicom. Osim toga, sprovodimo regionalnu saradnju i dijalog sa našim susedima u skladu sa privrženosti Kosova kopenhaškim kriterijuma. Posebno, Kosovo je potpisaolo brojne tehnicke sporazume sa Srbijom i proaktivno radi na zatvaranju poglavlja prošlosti sa nekadašnjim neprijateljem. Ja sam vodio dijalog u Briselu koji je doveo do briselskog Sporazuma ili do prvih principa normalizacije odnosa izmedu Kosova i Srbije. Nije bio lak zadatak da se pronadu kompromisi koji bi obezbedili odgovarajuc´e suverene odnose Beograda i Prištine i integrišu srpsku manjinu na severu u glavne tokove države Kosova. Medutim, i Kosovo i Srbija pokazale su hrabrost u preduzimaju neophodnih koraka kako bi se krenulo napred. Dok se neki od tih koraka nisu dopali gradanima na Kosovu i u Srbiji - posebno nacionalistickim snagama - oni su neophodni za unapredenje brzog procesa integracije u EU koji može približiti obe zemlje EU do kraja ove decenije.

O oružanim snagama Kosova

Moramo nastaviti sa uspostavljanjem oružanih snaga Kosova (OSK) kao malim, domacim i ne-ofenzivnim snagama koje c´e fukncionisati u skladu sa Ustavom i pod punom civilnom kontrolom. Uspostavljanje oružanih snaga Kosova kao multietnicke komponente Kosova i regionalne bezbednosne arhitekture, zasnivace se na strateškoj proceni sektora bezbednosti koji je realizovan u saradnji sa NATO partnerima. Ovo je važno pošto je stvaranje KAF-a preduslov za pridruživanje NATO partnerstvu za mir. Uspostavljanje formalne veze izmedu KAF-a i NATO-a je prioritet i mi radimo na razvoju jasnog vodica za clanstvo u programu partnerstva za mir. Ovaj osnovni rad vodi se paralelno sa naporima za unapredenje procesa integracije Kosova u EU. Jaka podrška ogromne vec´ine na Kosovu za obe inicijative podstice vladu da nastavi da radi zajedno sa našim saveznicima i okonca ovaj kriticni deo slagalice - konacno omoguc´avajuci Kosovu da završi tranziciju od uvoznika bezbednostnih resursa do izvoznika mira.

O posebnoj istraživackoj radnoj grupi EU i pravosudnom sistemu

Kosovo mora uspostaviti specijalizovani sud sa vecem u nekoj evropskoj zemlji u cilju podrške nastavku rada posebne istraživacke radne grupe (PIRG). Kosovo je saradivalo sa brojnim pravnim institucijama u posleratnom periodu - od Haskog Tribunala do UNMIK-a i Misije EULEX-a - i mi moramo da nastavimo saradnju sa ovim najnovijim pravnim instrumenton uz medunarodnu podršku kako bi zatvorili bolno poglavlje 1999-te. Pre samo 15 godina, Kosovari su bili podvrgnuti pokušaju genocida od strane ubilackog režima u Beogradu. Vremena su se promenila i sada Kosovo mora da pokaže svoju sposobnost da se suoci sa prošlošc´u i obezbedi pravdu za sve žrtve pocinjenih zlocina - cak i ako su ti zlocini navodno pocinili pojedini kiminalci pripadnici vec´inske zajednice. Da bi razdvojili mit iz cinjenica i utvrdili istinu u vezi sa tim navodima, moramo u potpunosti saradivati sa PIRG-om do osnivanja posebnog suda koji ce funkcionisati u okviru domac´eg pravnog sistema Kosova.

O clanstvu u Savetu Evrope

Kosovo takode mora nastaviti sa svojom kandidaturom za clanstvo u Savetu Evrope (SE). Moja prva poseta u svojstu ministra spoljnih poslova bila je poseta generalnom sekretaru Saveta Evrope Tobjornu Jaglandu. Kosovo je poslednjih godina usvojilo pragmatican pristup postepenog povec´avanja interakcije sa Savetom Evrope. Postali smo clanovi Razvojne Banke Saveta Evrope u 2013 i takode smo uspešno završili pristupanje Venecijanskoj Komisiji Saveta Evrope. Sledec´i prirodni korak za Kosovo je da unapredi svoju aplikaciju za Savet Evrope. Clanstvo u Savetu Evrope nije važno samo za integraciju Kosova i kosovskih institucija u multilateralne organizacije, nego je isto tako važno za pružanje gradanima Kosova kljucne instrumenate za osiguranje zaštite njihovih ljudskih prava. Kosovari su jedini narod u Evropi koji ne mogu racunati na zaštitu Evropskog Suda za Ljudska Prava mada, kao što je navedeno u raznim EU i UN izveštajima o napretku, Kosovo je zabeležilo solidan napredak u uspostavljanju kredibilne demokratije sa modernim Ustavom koji štiti manjine i osigurava odgovarajuc´e kontrole i ravnoteže.

O bilateralnim i multilateralnim priznavaanjima

Mi c´emo nastaviti sa zahtevima za dodatnim bilateralnim i multilateralnim priznanjima. Pošto je plan koji je izradio izaslanik UN Marti Ahtisari bio blokiran u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija od strane Rusije, mi moramo tražiti priznanje svake zemlje clanice UN-a na individualnoj osnovi. Solidni rezultati su postignuti do sada, sa više od polovine clanica UN-a koje su priznale Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu. Do danas, 108 zemalja iz celog sveta je priznalo Kosovo, a kosovski pasoši i licni dokumenti su priznati od više od 170 zemalja širom sveta. U narednom periodu mi c´emo nastaviti da radimo na dobijanju priznanja od pet zemalja clanica EU koje još nisu priznale Kosovo. Takode c´emo tražiti da se uclanimo u kljucne multilateralne organizacije kako na regionalnom tako i na globalnom nivou – nešto sto mi verujemo da je kriticno za efikasno funkcionisanje naše zemlje u sve više povezanom svetu. Kosovari su bili oduševljeni nedavnom odlukom medunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) da prizna Kosovo, omoguc´avajuc´i ucešc´e kosovskih sportista i sportistkinja na Olimpijadi pod sopstvenom zastavom. Podsec´am vas da je MOK u svojoj odluci da prizna Kosovo izjavio: "Kosovo je ispunilo uslove za priznavanje kao što je navedeno u olimpijskoj povelji. To ukljucuje sportske i tehnicke uslove kao i definiciju ’zemlje’ kao što je definisano u pravilu 30.1 - Nezavisna država priznata od medunarodne zajednice".

O ulozi javne diplomatije


Nastavic´emo sa inovativnim i najnaprednijim programima u javnoj i digitalnoj diplomatiji, koji su dobili globalnu pažnju u diplomatskim i medijskim krugovima. Strategija Kosova o digitalnoj diplomatiji je priznata kao cetvrta najbolja na svetu od turskog magazina „Yeni Diplomasi“, dok je „US Institute for Public Diplomacy“ zabeležio da je projekat MSP Kosova o omoguc´avanju priznanja Kosova od društvenih mreža bio jedan od deset najboljih momenata javne diplomatije u 2013. Kosovski partneri kao što su Americki Stejt Department i UN takode su zabeležili naš rad u meduverskoj diplomatiji pošto smo mi nudili našu zemlju kao platformu za globalnu raspravu o pitanjima vezanim za religiju i spoljnu politiku.

O potrebi stranih ulaganja

Na kraju, ali ne manje važno, mi c´emo takode koristiti diplomatiju kao sredstvo za privlacenje stranih direktnih investicija na Kosovu. Kao bivši premijer, znam da su brojni investitori zainteresovani za Kosovo strahovali od posleratne slike Kosova. Kroz ekonomsku diplomatiju, cilj nam je da uverimo investitore o ekonomskim potencijalima Kosova. Nekoliko velikih projekata koji su trenutno u završnoj fazi ukljucuju skijalište na Brezovici i termoelektranu „Kosova e Re“ (Novo Kosovo), kao i druge investicije u rudarstvo, sektoru energetike i sektoru telekoma. Ove investicije c´e takode imati koristi od povec´anog diplomatskog angažmana sa zajednicom investitora. Kosovo se pozitivno takmici sa zemljama regiona u cilju privlacenja interesovanja potencijalnih investitora, i moramo da dokažemo da živahno, mladalacko i preduzetnicko društvo na Kosovu može snabdeti dinamicnog ekonomskog partnera koje c´e biti od koristi i za investitore i za samu državu. Kosovo ima najvecu penetraciju interneta na Balkanu i mlado, višejezicno i dobro obrazovano stanovništvo. Moramo izložiti ove strane Kosova koje su sahranjene iza naslova i koje predugo podsecaju na rat 1999-te godine i posleratnu tranziciju.

Hašim Taci je zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Kosova

Autor je bivši premijer Kosova (1999-2000, 2008-2014) 

Govor N.E. Hashim Thaçi, prvog potpredsednika Vlade i ministra Inostranih Poslova Republike Kosovo, u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih Nacija Govor Zamenika Premijera i Ministra Inostranih Poslova Republike Kosova, Hashim Thaçi na ceremoniji dodele titule "Doctor Honoris Causa" od strane Univerziteta u TiraniZamenik Premijera Thaçi za "EurActiv": Kosovo sve više bliže evropskoj budućnosti