Pratite nas:

Agrobiznis – Prerada hrane i Pakovanje

Kosovska klima je pod uticajem blizine Jadranskog i Egejskog mora, kao i kontinentalnog evropskog kopna na severu.

Povoljna klima za poljoprivredu

Kosovska klima je pod uticajem blizine Jadranskog i Egejskog mora, kao i kontinentalnog evropskog kopna na severu. Celokupna klima je modifikovane vrste kontinentalnog tipa. Kombinacija kontinentalne i umereno kontinentalne klime, koja se karakteriše sa dugim toplim letima, i kratkim ne puno oštrim zimama, pruža plodno tlo i generalno odlične uslove za proizvodnju niz prehrambenih proizvoda.

Jaka tradicija u Agrobiznisu

Sa oko 60 odsto stanovništva koji žive u ruralnim oblastima i uglavnom se bave poljoprivredom, Kosovo ima dugu poljoprivrednu tradiciju. Poljoprivreda je glavni izvor prihoda za većinu stanovništva. Sektor Poljoprivrede i prerade hrane je tradicionalno jedan od najjačih sektora u ekonomiji Kosova. Istorijski gledano, bilo je slaba upotreba veštačkih predmeta u izvoru, ulepšavajući integritet proizvoda.

Od ukupne površine od 1,1 miliona hektara, oko 588.000 ili nešto više od polovine je poljoprivredno zemljište, sa plodnim zemljištem i bogatim hranljivim materijama. Oko 90 % poljoprivrednog zemljišta je posvećeno za aktivnost stočarstva kao što su pašnjaci, livade, krmni proizvodi i neki krmni proizvodi za životinje. Preostali prostor se koristi za žito za ljudsku ishranu, vinograde, krompir, voće i povrće.

Dobre mogućnosti za investiranje

Sektor Poljoprivrednog biznisa na Kosovu je tradicionalno bio dominiran od društvenih preduzeća, koji su uzimali značajan deo sirovine od hiljade privatnih poljoprivrednika. Bivša društvena preduzeća u ovoj oblasti više nisu aktivna. Nove privatne firme su počele da operišu u poslednjih nekoliko godina, a njihova proizvodnja pokazuje značajan i kontinuiran porast.

Međutim, većina lokalnih prerađivača su još uvek relativno mali i samo su u stanju da obezbede manji deo tražnje za prerađene namirnice. Kao posledica toga, najveći deo domaće tražnje se ispunjava sa uvozom, što dovodi do značajnih investicionih mogućnosti i zamenjivanje uvoza.

Strane investicije u agrobiznisu, u nekim zemljama su se odredili u delu lanca industrijske vrednosti obrade i distribucije, kako bi se izbegli rizici koji se vežu sa primarnom proizvodnjom. Međutim, specifični uslovi sektora na Kosovu pružaju mogućnost za investitore za integrisano investiranje u celom lancu vrednosti.

Kosovo pruža mogućnost za ulaganje ne samo u primarnoj proizvodnji, nego takođe i u savremenim objektima za održavanje žita nakon žetve, hladne centre za distribuiranje i logističke centre. Moderni i efikasni prerađivački objekti mogu se približiti plodovima, obezbeđujući tako ekonomiju većeg stepena i veće dodate vrednosti proizvoda koje bi mogle efikasno da se takmiče sa proizvodima koji se trenutno uvoze na Kosovu, naročito sa mlečnim proizvodima, voćem i povrćem, mesnim proizvodima, proizvodnje vina i drugih pića.

Mlečni proizvodi


Sektor mlečnih proizvoda je dominiran od uvoza uglavnom zbog neefikasnih malih magacina unutar sektora i grube pod kapitalizacije. Pored dobrog snabdevanja lokalnog mleka, uvoz prerađenih mlečnih proizvoda čini više od 70% plasiranih proizvoda koji se konzumiraju lokalno. Kosovo uvozi oko 25 - 30 miliona evra mlečnih proizvoda godišnje, uglavnom UHT mleko, jogurt , voćni jogurt, maslac, sir i kačkavalj. Oko 80 posto svog uvoza dolazi iz EU-a, uglavnom iz Mađarske, Slovenije i Nemačke.

Sektor pruža atraktivne mogućnosti za zamenjivanje uvoza ulagajući u savremenoj opremi, tehnike i markiranja proizvoda. Pored toga, sektor je dobro organizovan za obezbeđivanje podrške za takvu investiciju preko dve glavne trgovinske organizacije –Udruženje Kosovskih Prerađivača Mleka i Udruženje Kosovskih Proizvođača Mleka.

Voće i Povrće

Slična slika postoji unutar pod sektora voća i povrća. Uvoz obuhvata više od 70% domaće tražnje. Na primer, uprkos dostupnosti lokalnih voća, postoje nekoliko kompanija za preradu voća a ne postoji objekat za proizvodnju koncentrata voćnog soka. Postoji jedna neposredna mogućnost investicije za proizvodnju ovde, za jedan novi "Grinfild" ili zajedničko ulaganje sa lokalnim preduzećima za preradu voća.

Oko 30.000 hektara je posvećeno za povrće i krompir, uključujući useve kao što su paradajz, paprika, luk, kupus i lubenica. Trenutno snabdevanje nije dovoljno za pokriće domaće tražnje, ali bi to moglo da se promeni sa povećanim investicijama kako bi produžili sezonu snabdevanja, na primer kroz staklenike, proizvodnje u formi tunela i poboljšanje dugoročnog skladištenja. Postoje određene mogućnosti za izvoz proizvoda visokog kvaliteta povrća putem proširenja proizvodnje van sezone.

Mesni proizvodi

U sektoru prerade mesa, Kosovo ima tradiciju velikog stepena proizvodnje mesa. U bivšoj Jugoslaviji, industrija mesa se karakterisala sa svojim jedinstvenim sistemom poljoprivredne proizvodnje. Društvena preduzeća su operisale sa obimnim poljoprivrednim farmama i velikim kompleksima za preradu mesa. Jedno nasleđe ove tradicije je da danas postoje šest velikih prerađivača mesa na Kosovu koji snabdevaju oko 15% na 20% domaćeg tržišta na Kosovu.

Iako sektor ima adekvatan kapacitet za preradu da zadovolji trenutne unutrašnje zahteve, postoji nedostatak opreme i znanja da se završi ciklus prerade. Još uvek postoji visoka zavisnost od uvoza sirovine za proizvodnju i pakovanje materijala. Investicione mogućnosti postoje za zajednička ulaganja sa postojećim prerađivačima koji su zainteresovani za partnerstvo sa stranim kompanijama.

Vinarstvo

Gajenje grožđa i proizvodnja vina ima dugu tradiciju na Kosovu. Kontinentalna klima i visine vinograda od 300 do 400 metara nadmorske visine su veoma pogodni za proizvodnju grožđa visokog kvalitetnog. Postoje više od 200 sunčanih dana godišnje za sazrevanje grožđa, na istom ravnu sa nekim mnogo poznatijim vinarskim regionima. Dok je malo-stepena proizvodnja vina intenzivno razvijena tokom poslednjih dva veka, industrija vina je dostigla vrhunac u 1989 godini, industrija vina ima 9.000 hektara vinograda, podeljenih u privatnom i javnom vlasništvu, i širi se uglavnom kroz jug i zapad Kosova.

Najveći deo proizvodnje vina bio je za izvoz, uglavnom na nemačkom tržištu. Industrija vina na Kosovu trenutno ima oko 5.000 hektara vinove loze. U cilju podsticanja i podrške vinogradarstva i proizvodnju vina, Vlada je donela Zakon za Vino za upravljanje sa visokim standardima za proizvodnju vina. Dalje ,stvaranje instituta vina u 2007 godini, očekuje se da će dovesti do modernizacije i oživljenja industrije vina na Kosovu kroz veće proizvodnje kvalitetnog vina i veću upotrebu tehnologije, zasnovane na tehnikama pravljenja vina.

Postoje dobre mogućnosti za investiranje u podizanju novih plantaža i zamenjivanju manje produktivnih domaćih sorti sa poznatim međunarodnim sortama. Takođe postoje mogućnosti za investiranje u vinskom turizmu i lokalne opštine su spremne da razmotre pružanje infrastrukturne podrške.

Druga pića

Pored proizvodnje vina, postoje i mogućnosti za investiranje u drugim pićima (kao što su flaširana i gazirana), bezalkoholna pića i pivo. Kosovo ima veliki broj kompanija pića koje su aktivne u oba lokalna i strana tržištima, i "Greenfield " investicije kao i partnerski aranžmani sa postojećim investitorima su mogući.

Izvor: