Pratite nas:

Srbija je sporazumom o fusnoti priznala realnost nezavisnog Kosova

Odluka EU o davanju statusa kandidata Srbiji ima veze sa novom geopolitikom, kaže u intervjuu za Dojče Vele kosovski ministar Enver Hodžaj.

DW: Ministre Hodžaj, ovih deset dana bilo je mnogo debata, za i protiv postizanja sporazuma o fusnoti između Kosova i Srbije. Šta je Kosovo izgubilo, a šta dobilo ovim sporazumom koji je postignut u povoljnom trenutku za Srbiju?

Hodžaj: Sprazum postignut u tehničkom dijalogu između Kosova i Srbije je sporazum koji po prvi put u istoriji Kosova i u periodu njegove državnosti omogućava Kosovu da učestvuje na regionalnim, evropskim i globalnim forumima, da govori u svoje ime, da ima ovlašćenja da potpisuje multilateralne sporazume i da u isto vreme ima mogućnost da bude predstavljeno kao suverena i demokratska država. Takav sporazum je privremen i predstavlja rešenje koje nudi okvir za predstavljanje naše zemlje. Ja kao ministar spoljnih poslova shvatam sporazum kao dobru mogućnost da budemo ne samo nezavisna i suverena država i da očuvamo suverenitet, već i da sprovodimo taj suverenitet u svim regionalnim i evropskim forumima i šire. Drugi deo gde je Kosovo imalo koristi je odluka Evropskog saveta o početku izrade studije izvodljivosti. Prošle godine susreo sam se sa puno ministara spoljnih poslova zemalja članica EU od kojih sam tražio da otpočne izrada takve studije, i mogu da kažem da se očekuje da će za godinu dana biti urađena takva studija. Zatim, smatram da izrada studije izvodljivosti i paket evropske agende za Kosovo predstavljaju dobit za Kosovo, uprkos različitim percepcijama. Pored sporazuma o regionalnoj saradnji tu je još jedan suštinski sporazum za Republiku Kosovo koji je prema mom mišljenju bilateralni državni sporazum, a to je onaj o integrisanom upravljanju granicom, gde Republika Srbija prihvata u pravnom smislu granicu sa Republikom Kosovom. Ako imamo u vidu i ovaj sporazum, smatram da su ova dva sporazuma postavila solidan osnov i za uspostavljanje unutrašnjeg suvereniteta na teritoriji Kosova kao i spoljnog suvereniteta u regionalnim inicijativama i šire.

DW: Gospodine ministre, mnogi analitičari kažu da je Srbija dobijanjem statusa kandidata za EU načinila brži korak od Kosova ka EU i da srpska politika može da omete ili uspori buduće napredovanje Kosova ka EU. Koliko su održive takve konstatacije?

Hodžaj: Smatram da se svaka zemlja kreće na evropskom putu u skladu sa svojom unutrašnjom dinamikom. Kada se radi o Kosovu treba da imamo u vidu da je Kosovo proglasilo državu pre četiri godine i imamo dalji vremenski plan na našem evropskom putu prema svim balkanskim zemljama. Evropsku agendu treba posmatrati u celini. Raspadom Jugoslavije nastalo je sedam novih država, i sada može da se kaže da su dve od tih zemalja članice EU, druge su zauzele pozitivan stav prema evropskom pitanju i sve to govori da se Balkan kreće ka miru i stabilnosti i naš kontinuirani zahtev bio je da evropska Srbija treba da se ponaša evropski ne samo prema Briselu, već treba da se ponaša evropski i prema Kosovu i da tretira Kosovo kao ravnopravnu partnersku državu i u skladu sa evropskim standardima utvrdi svoj stav prema Kosovu. Ne verujem da Srbija može da se kreće brzo ka evropskim integracijama bez priznavanja nezavisnosti Kosova. Dva postignuta sporazuma su konkretan dokaz da je Srbija priznala realnost nezavisnog Kosova kao prvu fazu i uveren sam da će u narednih nekoliko godina doći i do priznanja Kosova od same Srbije.

DW: Gospodine ministre, kako ocenjujete ulogu nemačke politike u odnosu na Kosovo i Srbiju. Nemačka vlada postavlja kontinuirani zahtev za ukidanje paralelnih srpskih struktura na severu Kosova, ali to nije još uvek slučaj.

Hodžaj: Smatram da nemački stav treba razumeti kao principijelan. Nemačka ekonomija je danas najjača ekonomija u EU, nemačka država je zemlja koja se graniči sa više suseda od bilo koje druge države, i u odnosu na novu finansijsku krizu i dugove, uloga Nemačke je puno veća unutar EU nego što je bila u prošlosti. U isto vreme postoji veoma osobena osetljivost u Berlinu da se razume Balkan. Nemačka vidi Balkan u istorijskom, kulturnom i geografskom pogledu kao deo Evrope i stav koji je pokazala gospođa Merkel u avgustu prošle godine je principijelan, ali u isto vreme bio je i standardan evropski stav. Ne može neka zemlja kao što je Srbija koja teži ka članstvu u EU da i dalje da kroz nelegalne bezbednosne i policijske strukture kontroliše deo teritorije Kosova. Ne može neka zemlja kao Srbija da ne dozvoljava da na severu zavlada vladavina prava, da se ne uspostave demokratske institucije putem izbora. Siguran sam da će ti evropski uslovi, ti evropski standardi koje je jasno iznela gospođa Merkel i dalje važiti za Srbiju. Ali odluka koja je doneta u martu ove godine o davanju statusa kandidata Srbiji ima veze i sa novom geopolitikom. Moj utisak je da je zapadni deo sveta, pri tome mislim na SAD i Evropsku uniju, bio zainteresovan da posle 20 godina jednom zauvek udalji Srbiju od uticaja Rusije. Najbolji način za isključivanje uticaja Rusije na politički život, ekonomiju i kulturu u Srbiji bio je davanje statusa kandidata i evropska agenda. Zato sve ove odluke koje su donete moramo da posmatramo iz dugoročne perspektive o tome kako treba da izgleda Balkan za 10 ili 20 godina.

DW:
Gospodine ministre, da li je Kosovo spremno da stupi u razgovore o severu Kosova? Imam u vidu izjavu Filipa Gordona, zamenika državnog sekretara SAD koji je kazao da Priština i Beograd treba da razgovaraju o stanju na severu Kosova.

Hodžaj: Vlada Kosova je spremna da u bilo koje vreme da učestvuje u procesu razgovora između vlade i srpskih građana na severu Kosova. Smatramo da takav dijalog treba da se vodi unutar države Kosovo i na nikakav način taj dijalog ne bi smeo da uključi Srbiju, pri čemu SAD i Evropska unija, putem svojih predstavnika u Prištini, ili na neki drugi način mogu da daju svoj doprinos da se tri severne opštine integrišu u preostali deo Republike Kosovo.

DW: Gospodine ministre, kakvo je stanovište u kosovskoj diplomatiji u pogledu predstavljanja Kosova sa fusnotom, da budem konkretniji u pogledu priznanja Kosova?

Hodžaj: Želim da imam veoma jasnu formulu za to. Pitanje slobode Kosova i njegove nezavisnosti se do sada kretalo u fazama, od najniže, pa do najviše. U poslednjih 20 godina u strateškom partnerstvu koje imamo sa SAD i sa ključnim zemljama EU, postigli smo da od 90-tih godina pa do 2008. godine izgradimo našu državnost korak po korak u etapama. Jasno je da su se posle proglašenja nezavisnosti i nemogućnosti da Ahtisarijev plan bude usvojen u SB, iako je Marti Ahtisari u to vreme bio izaslanik generalnog sekretara OUN, naša državnost i nezavisnost našli u prilčno složenoj situaciji. Bili smo primorani da tražimo bilateralna priznanja. Danas Republika Kosovo ima mnogo više bilateralnih priznanja od drugih zemalja u regionu. Ostale države su priznate kroz njihovo članstvo u OUN. I u toku procesa pred Međunarodnim sudom pravde i kada je počeo tehnički dijalog i posle postizanja sporazuma o fusnoti, siguran sam da proces priznanja Kosova neće stati. Nezavisnost Kosova i priznanja Kosova nisu suprotni sa rezulucijom 1244 i siguran sam da će neke države u narednim nedeljama javno saopštiti svoju odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova.

Autor: Bekim Shehu
 

„Die Mehrheit will eine Normalisierung“Srbija agresivnija prema KosovuEnver Hoxhaj: EU muss sich stärker in der Ukraine engagierenKosovos Außenminister: "Serbien muss noch mehr machen"