U Berlinu završen rad ekonomske konferencije o Kosovu

Preuzi na realnu velicinuPreuzi na realnu velicinu

Ovaj ekonomski forum je ocenjen kao vrlo dobra mogucnost za identifikaciju potencijalnih germanofonskih investitora kao i za promociju mogucnosti investicija i proširenje mogucnosti ekonomske saradnje izmedu Kosova i Nemacke.

Na konferenciji su osim brojnih potencijalnih nemackih investitora ucestvovale i istaknute licnosti iz Nemacke i Austrije, kao i zamenica premijera i ministarka trgovine i industrije Mimoza Kusari-Ljilja i ministar ekonomskog razvoja Besim Becaj.

Kosovo kao ekonomska tematika i mogucnosti za strane investicije, u ovom slucaju nemacke, bila je glavna tema konferencije.

U prvom delu panela diskutovano je od odnosima ekonomije i politike, posebno o mogucnostima koje pruža Kosovo kao nezavisna država na privlacenju nemackih investicija i o preprekama koje ima nova država zbog dosadašnjeg odbijanja pet evropskih država da priznaju državu Kosovo.

Kosovski ambasador u Berlinu Vilson Mirdita je u svom uvodnom izlaganju istakao tradiciju ekonomske saradnje Kosova i Nemacke još od 70-tih godina kada je Kosovo imalo svoje ekonomsko predstavništvo u Nemackoj “Eximkos”, dodajuci da je Kosovo zemlja koja pruža brojne mogucnosti.

Ali prema ambasadoru, ekonomski rast može da pomogne uklanjanju nekih barijera, kao što je ukidanje viznog režima sa Kosovom, jer postojanje viza ometa slobodno kretanje mladih kosovskih preduzetnika po Evropi.

Ralf Šajde, austrijski ambasador u Berlinu je ohrabrio nemacke investitore da investiraju na Kosovu. Prema njemu, “Evropska unija treba da podrži perspektivu jugoistocne Evrope na planu clanstva u ovoj organizaciji”. On je kazao da na Kosovu postoje brojni razlozi zašto treba investirati, naglašavajuci fiskalne olakšice, izradu i usvajanje zakona potrebnih za investicije, upotrebu evra, radnu snagu itd.

“Sa svim poznatim problemima koje ima Kosovo, kao što su inflacija, visoka nezaposlenost, nedostatak kvalifikovanih kadrova, Austrija je odlucila da investira u ovoj zemlji", kazao je ambasador Šajde, predstavljajuci cifru od 70 austrijskih preduzetnika koji su angažovani na Kosovu.

Zamenica premijera Kosova Mimoza Kusari-Ljilja je kazala da se Kosovo nalazi u procesu izgradnje nezavisne države u kojem sigurno postoje brojne teškoce. “Ali naš cilj je da stvorimo povoljne uslove za privlacenje stranih investicija”, kazala je Kusari-Ljilja.

Ministarka MTI je posebno govorila o ekonomskim kapacitetima i reformama koje su izvršene u svim strukturama u cilju olakšavanja dinamike ekonomskog razvoja i motivisanja stranih firmi, dodajuci da se reforme odnose i na zakonske promene. “Cilj Vlade Kosova je da ojaca ekonomske odnose ne samo sa zemljama regiona, vec na prvom mestu i sa Evropskom unijom”, kazala je zamenica premijera upucujuci poziv nemackim firmama da dodu na Kosovo.

Ministar ekonomskog razvoja Besim Becaj je pred prisutnima kazao da na Kosovu postoji zakonski okvir koji obezbeduje strane investitore. U vezi sa prihvatanjem fusnote u Briselu od strane kosovske delegacije, Becaj je kazao da je to bila veoma teška ali i važna odluka.

“To je bilo najbolje rešenje u ovom trenutku i ono omogucava ucestvovanje i predstavljanje države Kosovo na regionalnim susretima kao ravnopravne zemlje sa svim drugim zemljama”, naglasio je ministar Becaj, koji je uputio poziv nemackim firmama da investiraju u sektor energije, telekomunikacija, poljoprivrede itd.

Kujtim Dobruna iz organizacije “Eciks” sa sedištem u Becu je kazao da je u periodu posle rata Kosovo zabeležilo prosecan godišnji rast od više od 6%. Dug Kosova trenutno iznosi manje od 6% bruto proizvoda.

Prema njemu, jedan od velikih problema je i dalje nelegalna ekonomija. “Medutim, Kosovo je atraktivna zemlja za investicije", kazao je Dobruna.

Direktor Minhenške konferencije Volfgang Išinger je kazao da Kosovo predstavlja uspešnu pricu. Išinger, koji je bio jedan od glavnih panelista, takode je kazao da je borba za Kosovo borba za naš evropski identitet.

“Evropska unija u slucaju Kosova pokazuje sposobnost stvaranja jedinstvenog identiteta. Zatim, današnja borba za priznavanje Kosova od strane svih evropskih država znaci borbu za jedinstvenu bezbednosnu spoljnu politiku”, kazao je Išinger. On je sa velikom posvecenošcu branio tezu da je intervencija na Kosovu bila ispravna i da su investicije na Kosovu investicije u našu zajednicku buducnost.

Išinger je izrazio uverenje da ce se na Kosovu sve više poboljšavati situacija i da ce to omoguciti smanjivanje medunarodnog prisustva.

Kada se radi o pitanju povecanja pritiska na pet država EU da priznaju Kosovo, tu se angažovao i bivši zamenik austrijskog kancelara Erhard Busek. Prema njemu, to je obaveza EU. 

“Španija sigurno nece rešiti svoje probleme ako ne prizna Kosovo jer su problemi razliciti”, kazao je Busek dodajuci da medunarodna zajednica treba da izvrši pritisak na zemlje regiona, kao na primer na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu da normalizuju odnose sa Kosovom. Prema njemu, Kosovo je u stanju koje više obecava nego što je to slucaj sa Bosnom i Hercegovinom koja ubrzo može da postane crna rupa regiona, a ne druge zemlje.

U radu konferencije su ucestvovali politicki i ekonomski predstavnici i biznismeni, ukljucujuci i one poreklom sa Kosova. Veceri sa 40 predstavnika ovog foruma prisustvovali su i nemacki poslanici, predstavnici nemacke vlade i nemackih ekonomskih udruženja. Opšte je uverenje vecine ucesnika da je ovaj ekonomski forum veoma uspešan pocetak motivacije i podsticanja nemackih investitora. On takode svedoci da je nemacki interes za kosovsku ekonomiju sve veci, posebno u oblasti energije i rudarstva.

Promovisanje ekonomskih interesa u inostranstvu je jedan od važnih prioriteta Ministarstva spoljnih poslova Republike Kosovo.

U tom aspektu, MSP planira da tokom ove godine organizuje konferencije ekonomskog karaktera u SAD, Švajcarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Madarskoj, Japanu i nekim drugim zemljama, sa ciljem privlacenja investicija.

MSP je do sada inicirao organizaciju takvih konferencija u Londonu, Parizu, Njujorku i Rimu.