Pratite nas:

Zašto Korča kao novi početak za saradnju sa Albanijom?

Veliko je zadovoljstvo i lepo iznenađenje za mene, što se mogu naći danas u Korči, u ognjištu albanizma već koje vreme. Korča, odakle mi pružamo svetu razglednicu našeg zajedničkog okupljanja, je kolevka civilizacije i našeg nacionalnog preporoda. Štaviše, mi smo u okviru početka Skenderbegove godine.

Došao sam u Korču tokom osamdesetih, kako bi done mašineriju za fabriku trikotaže. Čuo sam da ta fabrika koja je nekada bila važan centar privrednog života grada, koja je zapošljavala hiljade žena i devojčica, više ne postoji.
Trudio sam se da često izmaštam sebe u ovom gradu. Sigurno da sam čuo mnogo o Korči preporoda, o Korči serenada, o Korči urbane i građanske tradicije; o gradu verske harmonije, o Korči gde gradonačelnici Niko Peleshi, Sotiraq Filo su činili mnogo dobrih stvari sa predstavnicima partija obeju krila. Za Korču koja je mnogo pomogla Kosovu, pogotovo tokom krize i ministar poljoprivrede Niko Peleshi mi je govorio o korčarskom gostoprimstvu. Kažem veliko hvala korčarima za tu vašu podršku u ono vreme.

Počašćen sam titulom Počasnog građana Korče, od gradonačelnika obeju krila, i jako mi je drago da me je jedan deo juga domovine počastio toliko mnogo. Kao što sam rekao i u Leži, gde su me isto tako počastili ovom titulom « Nema profeta in patria sua ». Nikoga ne čine profetom u svom selu.

Ja u Korči kao otac Anton Harapi iz Skadra
Moji savetnici su mi dali do znanje, povodom ove posete, i sećanja Oca Anton Harapit, jadna velika ličnost Albanske katoličke crkve, koji je posetio Korču negde oko tridesetih, od koje posete je ostao sa izvanrednim utiscima. On je dolazio iz Skadra, još jednog ognjišta nacionalne kulture, naše nacionalne civilizacije.
On je napisao sa nazivom Korča i Skadar, koja se nalazi u knjizi « Albanac i njegov svet ».
« Velike razlike i daljine ćemo naći među ova dva regiona, ali i među regionima drugih gradova Albanije. Daleko od očiju, daleko od srca, ne zato što se nalazimo daleko, već zato što stojimo daleko drug od druga. »
Harapi je veoma uzbuđen od ove posete, kao što sam i ja bio, posebno u starom delu Korče, o civilizaciji na koju je ovde naišao, o građanima Korče, o korčarima i korčarkama.

Ja, urbanu Korču, građanski život, javnu česmu usred grada, na kojoj u korčarskom dijalektu piše: ova voda nije pijaća – ne mogu lepše opisati od njega!
Verujem mnogo u njegove čarne reči:
za mentalnu otvorenost korčara koji je putovao po svetu, koji ima dijapazon svog života, otvorenijeg od skadarđana;
koji se dobro oblači, bez obzira kako živi kod kuće, koji ima homogeni grad, sa lepim selima postavljenim sa ove i druge strane poljane, sa nagomilanim kućama kao mali gradovi, najlepši nakit oblasti Korče.

Korča je u to vreme imala mnogo škola i nadmašila je Skadar što se tiče njihovog broja. A ono što mi je ostavilo utisak o intelektualnom životu Korče, od reči Harapa, bile su reči: » Oh, koliko mi se sviđa intelektualna oblast Korče, koliko sam se obradovao kad su mi rekli da se svake nedelje održavale besplatne javne konferencije pred narodom.»

Evo šta on kaže kao zaključak u njegovom poređenju Korče i Skadra:
Korča i Skadar su dva tipična grada Albanije, stvarno daleko jedna od druge, dva krajeva grance, ali dva najlepša gradova, najnaprednija, koje i jedna i druga imaju važnost prve ruke u ovoj Švajcarskoj Balkana. » Ipak, danas je vreme da govorimo o budućnosti.

Ideja okupljanja u Korči
U mom radu, Ja, kao svi ljudi politike, želim povezati prošlost sa današnjicom, sutrašnjicu sa budućnošću, sever sa jugom, istok sa zapadom; kosovca sa korčarom. Sve Albance zajedno, sve Evropljane zajedno.
Veoma sam srećan da je ideja vodič pokojnog Arbera Džaferija, koju sam artikulisao po prvi put kao Predsednik u Parlamentu Albanije, u 2011. godini, sa upornošću Premijera Rame, u njegovom stilu, i sad sa energijom mog Premijera Haradinaja, omogućuje se u Korči.

Moj drugi grad, Korča, Korča Edija, gde on provodi mnogo vremena, inspiriše sve nas. Stoga, kada sam predložio da se sastanak održi u ovom ognjištu nacionalne civilizacije, koji je pomogao toliko mnogo kosovcima u 1999. godini, moju ideju je prihvatio odmah.

Nema ništa preteće za nikoga u ovom našem zajedničkom sastanku: u nacionalnoj i kosmopolitskoj Korči: ubrzo ćemo imati sastanak sa Makedonijom i Crnom Gorom. U regionalnoj, kontinentalnoj i svetskoj igri, mi ćemo sarađivati sa susedima, s onima koji nas vole, sa nama sličnima, sa onim što nas interesuje više.

Korča podstiče za regionalnu saradnju
Korča renesanse, verskog i među-etničkog suživota, kvalitetne poljoprivrede, balkanskih trgovca, itd. podstiče vas za nacionalnu saradnju, ali i za regionalnu.

Od detinjstva, od mojih mnogih putovanja u svetu, od gradnje, ja imam dobre geografske utiske, ili geopolitičke ako želite:
Ja vidim Korču kao razvojni epicentar u poljoprivredi, trgovini, turizmu, akademskom životu, u trouglu Skoplje (a i Priština), Tirana, Solun.

Ja sam čuo mnogo toga o odličnoj tradiciji štednje u Korči, o velikoj tradiciji rada, svugde i u selu i u gradu. O poljoprivredi, o odličnim bio proizvodima, o oživljenju tradicije zadrugarstva. Za veliki rani kulturni uticaj Korče, bilo to južnije u Grčkoj, bilo to istočno u Makedoniji. Dobro znam uticaj korčara u kulturnom i privrednom životu Soluna, u početku 20. veka, ili ranije. Znam to, jer sam čitao da je tamo u Solunu preminuo veliki čovek Kosova, kao što je bio Hasan Priština, koji je bio na nekoliko dana i Premijer Albanije.

Pitanje za Korču
Da li ima Korča velike ljudske i kulturne kapitale kako bi igrala ulogu veze među ovih tri velikih urbanih centara, Skoplja, Soluna i Tirane, u ovom urbanističkom trouglu? Države članice i koje pretenduju ulazak u EU?
Da li može Korča da pruža mogućnost školovanja za Albance iz Makedonije, koji su imali najmanje mogućnosti da se obrazuju na univerzitetskom nivou?

Da li ima Korča mogućnost da kulturno oživi a ne samo da bljeska u celoj Albaniji, ali i van nje u ovom prirodnom trouglu? Putevi postoje, samo treba da se razore granice!

Da li Univerzitet Korče i drugi univerziteti regiona mogu da usisaju projekte i da pripreme projekte koji vide ovaj trougao integrisanim, kao celost, iz ekonomskog, kulturnog i drugih pogleda?
Da li ima mogućnost Korča, nakon mog dolaska, da više misli za Kosovo, da se bratimi sa nekim drugim gradom, sem Mitrovice?

Da li postoji mogućnost da ova poseta bude iskorišćena i da volimo više jedni druge, da osećamo više jedni druge, kako je govorio Harap i drugi intelektualci, juče i danas?

Uz želju da inspirišemo korčare da više misle o Kosovu, kao što Mi mislimo o Albaniji, citiraću nekoliko mišljenja još jednog ideologa neoalbanizma, Vangjel Koča. Veoma je impresivno da čitate kako intelektualac koji je dolazio iz Đirokastre, izražavao je ova mišljenja u tridesetim godinama o Kosovu, u svom delu « nacionalna stvarnost ».
Malo je onih naših mislioca koji su ozbiljno stavili na stolu pregovora naš značajni problem, pitanje Kosova…
Imaju puno pravo oni naši koji misle da narod koji se odriče svojeg prava ujedinjenja na nacionalnu stvarnost da ne žrtvuje ništa, je narod bez etičke vrednosti. Hvala bogu, ova savesnost dužnosti ne nedostaje u Albaniji.

Samo ako imamo Kosovo, mi možemo razviti slobodnu i za sebe dovoljnu državu sa potpunim mišljenjem ove reči, jer u stvarnosti, nema autarhije u najužem smislu reči. Sa Kosovom polako možemo obezbediti jednu vrstu ekonomske nezavisnosti, zasnovanu na ekonomsku međuzavisnost, koji je zakon koji veže dve kontinentalne i među-kontinentalne nacije. »

Ako je u tridesetim godinama postojala takva svesnost kod albanske intelektualne klase, zašto danas to ne treba biti jače? Danas, Mi zajedno sa Albanijom, spojićemo se u Evropskoj Uniji.

Albanija i Kosovo trebaju stvarati zajedničke realnosti, otvorene i za druge zemlje.
Sve je jasno da stvaranje zajedničkih i izvodljivih ekonomskih realnosti između Kosova i Albanije, otvorenih za saradnju sa drugim regionalnim akterima, sa javno-privatnim gazdinstvima u železnicama, autoputevima, zdravstvu, energetici koje jednostavno povećavaju konkurentnost u regionu, a kao rezultat toga povećavaju dobrobit građana. Stvaranje ovih realnosti je deo koncepta Zajedničkog regionalnog prostora, podržanog od Evropske Unije, gde će Albanci najviše imati koristi jer su jedna nacija, imaju jedan jezik, jednu tradiciju i odlučnu omladinu.

U ovim zajedničkim ekonomskim realnostima, posebno u poljoprivredi, gde Korča ima odličnu tradiciju u energetici, zdravstvu, možda regionalni konkurenti trebaju da se zabrinu, ali to nije naša briga. Me ne menjamo administrativne granice. Mi ih jednostavno diskreditujemo preko ekonomije.

Stoga, Mi smo se okupili u Korči kako bi se inspirisali. Stvarnost, ali i ekonomija, podstiču nas takođe da sarađujemo u diplomatiji, da imamo komplementarno i alternativno sedište i diplomatsko predstavništvo.
Zajedno, kao deo Evropske Unije, gde obe države pretendiraju da se učlane, bićemo još više snažniji. Zajedno će nas poštovati više.

Kosovo sa diplomatskim predstavništvom i u Liberiji, Ministar Inostranih Poslova Pacolli ponovo potvrđuje dobre odnose između dve zemlje Saopstenje za medije Saopštenje za medijeMinistar inostranih poslova Pacolli: Diplomatsko predstavnistvo Kosova u Kostarici, znacajno za nase prisustvo u Latinskoj Americi