Pratite nas:

Ministar inostranih poslova Petrit Selimi za LSE: Institucije bi trebalo da budu više komunikativne, ali Kosovo nije "crna rupa"

London, 29. mart 2016 –Internet stranica prestižnog britanskog univerziteta "The London School of Economics" (LSE) objavila je danas intervju sa vršiocem dužnosti ministra inostranih poslova Republike Kosova, Petrit Selimi. Selimi je elaborisao o pitanjima priznavanja i zastupljenosti Kosova, o sadašnjim problemima kao što je upotreba suzavca u Skupštini Kosova od strane opozicije, o korupciji visokog nivoa kao i debitovanju Kosova u ovogodišnjim olimpijskim igrama koje će se održati u Rio de Žaneiru, u Brazilu.

Tokom protekle godine, spisku zemalja koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu su dodate još nekoliko zemalja. Ali u poslednje vreme, Vlada Kosova je bila veoma aktivna na drugim frontovima kao što su kultura i sport. Da li mislite da neformalno priznavanje postaje važnija od formalnog procesa?

Mislim da je Kosovo generalno u toku diversifikacije svog portfolija za interakciju sa svetom. Mi se pomeramo  od neophodnosti da Kosovo bude priznato samo bilateralno od što više zemalja sveta ka obezbeđivanju da Kosovo dobije zasluženo mesto u svim platformama izgradnje države i nacionalne zastupljenosti, što naravno, prevazilazi bilateralne procese priznavanja.

Vi ste lično bili vrlo aktivni u promovisanju sporta putem društvenih mreža. Zašto mislite da je sport toliko važan u ovom smislu?

Zato što mislim da prikaz Majlinde Kelmendi, svetske šampionke u džudou koja je postigla najveći broj bodova u svim kategorijama, kako maršira u Rio de Žaneiru sa zastavom Kosova po prvi put u istoriji, je vrhunac predstavljanja države i jednako je važna kao i drugi oblici priznavanja. Olimpijske igre su važan korak, kao što će biti i UEFA i FIFA jednako važne, jer moramo da razmišljamo o stvarima koje su važne za građane. Članstvo u nekim od organizacijama koje su više tehničke je bilo veoma važno za ekonomske procese, ali i zbog diplomatskih razloga, ali platforme narodne kulture ili sporta su ponekad važnije za osećaj narodnog ponosa za izgradnju države.

Pored ujedinjavanja naroda, sport može stvoriti i podele, tako nešto je iznova viđeno na Balkanu. Kako ćete se osigurati da se takvi incidenti izbegnu? Da li imate neki projekat na kojem radite sa srpskom zajednicom kako bi ste se osigurali da sportski događaji služe kao faktor jedinstva a ne podele?

Mislim da u unutrašnjem smislu ovo bi bila veoma dobra mogućnost, zato što postoje mnogo mladih ljudi na Balkanu koji su veoma dobri u sportu. Ja sam bio presrećan kada sam video da jedna kosovska teniserka iz srpske zajednice je pristupila kosovskom timu za Davis Cup, sve dok je postala predmet kritike srpskih medija koji su tvrdili da ona izdaje svoj narod pridružujući se kosovskom timu. Na žalost, u ovom slučaju, sportistkinja je bila primorana da se povuče i neće se takmičiti za Kosovo. Ali i dalje mislim da sport na Kosovu može biti veliki generator saradnje i pomirenja. Mogu da zamislim da olimpijski tim Kosova jednog dana takođe može da uključi i srpske i turske sportiste i na taj način da služi kao centralno mesto za prevazilaženje etničkih podela.

Kada je reč o sportskim takmičenjima između država, treba da budemo veoma pažljivi i treba da se osiguramo da se sve igre odvijaju u civilizovanoj atmosferi. Srećom, u rukometu smo imali uspešna iskustva dočekanja srpskih timova i putovanja u Srbiju, gde smo uspeli da održimo situaciju mirnom. Naravno da neki sportovi su jednostavno vrući od drugih.

U poslednje vreme politička opozicija na Kosovu je bila obuhvaćena u neobičnim protestima kao što je bacanje suzavca i jaja u skupštini, a jasno je da postoji neki nivo nezadovoljstva među širem stanovništvu. Kako ocenjujete ove probleme i kako planirate da povratite poverenje ovih građana?

Mislim da ovde postoje dva elementa: postoji "evropsko" pitanje, koje je veoma vidljivo na Balkanu. Ljudi se izazivaju od glasa protesta. To se može videti širom sveta, počevši od pokreta ekstremne desnice u Evropi sve do političkog fenomena Donalda Trampa i Berni Sandersa u Sjedinjenim Američkim Državama; mnogi ljudi su umorni od uobičajenog načina vođenja politike. Kosovo se ne razlikuje od ovih zemalja, gde se mladi ljudi osećaju da nisu zastupljeni u tokovima aktuelne politike.

Ali na Kosovu, postoji još jedan faktor koji je povezan sa nekoliko specifičnih problema koji su bitni za našu zemlju. Ne bih rekao da je nezadovoljstvo veća na Kosovu u poređenju sa drugim zemljama na Balkanu: pomenuću dva primera, nedavno je bilo nezadovoljstvo izraženo nasilnim oblicima i u Sloveniji i Atini. Ono što razlikuje Kosovo u tom pogledu je uključivanje poslanika u ovim incidentima. Ovo je postalo specifičnost politike na Kosovu i treba da se osiguramo da kao takva ne bi trebala da ugrozi međunarodne odnose Kosovu. S druge strane, Vlada bi trebalo da bude više komunikativna i da efikasno rešava postojeće izazove.

Ovi izazovi su, prvenstveno, da postanemo deo Evropske unije i da obezbedimo vladavinu prava; drugo, da imamo koherentan i sveobuhvatan unutrašnji pristup prema svim zajednicama. Na kraju su izazovi na međunarodnom nivou, od kojih se jedan deo odnosi na prepreke koje postavlja Srbija prema nama na međunarodnoj areni. U 2013. godini mi smo potpisali jedan sporazum i duh ovog sporazuma i dalje se narušava od strane naših severnih suseda, koji pokušavaju da blokiraju Kosovo gde god mogu. U principu, ugovor je predvideo da i dalje neće biti priznavanja, ali zemlje su se obavezale da ne ometaju napredak jedna drugoj. Ovo se ne dešava.

U poslednje vreme, mnogi građani Kosova su migrirali u inostranstvu, ali mnogi od njih su bili primorani da se vrate, a sada imaju poteškoća da se sami ponovo prilagode. Kako će vaša Vlada pomoći povratnike?

Većina ovih 60.000 migranata koji su napustili Kosovo 2015. godine su napustili zemlju tokom prva tri meseca prošle godine. Od ove grupe, oko 20.000 su se vratili. Zbog šengenskih pravila, koje smo potpisali, moramo staviti jedan određeni broj instrumenata na raspolaganju. Nedavno, za povratnike smo pokrenuli mikro-grantove u oblasti poljoprivrede. Očigledno je da su oni koji su potrošili svoje poslednje štednje kako bi finansirali svoje putovanje u EU, sada su u težem stanju nego što su bili pre napuštanja zemlje.

Međutim, takođe mislim da je naše društvo veoma stabilno. Neformalna socijalna podrška je važna karakteristika na Kosovu kao i porodična podrška koja se nadovezuje sa dijasporom (ali takođe i u unutrašnjem smislu) je veoma jaka. Zbog ovih faktora, ljudi su veoma preduzimljivi i mogu da uspeju, ali naravno to ne važi za svakoga. Osim poljoprivrednih grantova, oni takođe dobijaju po jedan mali fond da započnu živote nakon povratka. Kosovo, nažalost, nije bogata zemlja, ali verujem da ovi ljudi će služiti kao primer drugima da ne pokušaju isto.

Ranije ste pomenuli da postoje neke "trule jabuke" na Kosovu i širom Balkana koje su uključene u korupciju. Suočeni sa ovim ozbiljnim problemom, uključujući i slučajeve koji obuhvataju i ličnosti visokog profila, kao što je slučaj sporazuma o autoputu ili Američkog univerziteta na Kosovu (AUK), da li ste još uvek istog mišljenja?

Mislim da tokom ove vlade, bilo je rekordno mali broj skandala vezanih za Vladu Kosova. Neću ponavljati članke sa bitnim sadržajem pisane od strane novinara. Postoje trule jabuke i neki slučajevi korupcije, ali mislim da je došlo do pada u korupciju visokog nivoa u poslednjih nekoliko meseci i verujem da postoje empirijski dokazi koji to podržavaju.

Slučaj AUK-a datira iz 2008. godine. Pitanje autoputa nikada nije bilo predmet bilo kojeg pravnog razmatranja od strane EULEX-a ili bilo kojeg suda i mislim da je taj novac potrošen kako treba. Ovaj "Nacionalni put" povezuje regionalna tržišta. Taj put će imati još jednu liniju- koja je nedavno bila tema razgovara na samitu u Parizu - koja će povezivati Niš i Prištinu. Srbi i Makedonci će biti povezani sa Albancima i Crnogorcima, preko Kosova, upravo preko ovog autoputa.

Da li mislite da pravni sistem ima probleme što se tiče trajanja sudskih postupaka, uzimajući u obzir da slučajevi od pre osam godina su rešeni tek sada?

Naravno, ako idete u Evropskom sudu za ljudska prava u Savetu Evrope i razmatrate slučajeve, videćete da najveći problem Jugoistočne Evrope je trajanje sudskih postupaka. Kosovo nije imuno na ovu pojavu. To nije dobro, ali Kosovo nije jedinstvena crna rupa na Balkanu po ovom pitanju.

Ono što mogu da kažem je da, u poređenju sa susedima, Kosovo ima najniži nivo korupcije i mislim da se to može dokazati. Ako pogledate prihode po glavi stanovnika, budžet, veličinu privrede, kao i veličinu oligarha a potom vršite jedno pravo istraživanje, primetićete to. Mnogi ljudi pate od intelektualne lenjosti- i kažu "ah, Kosovo je korumpirano"- ali kada odu kod naših suseda, i procene region, među najnovijim članovima EU, oni će naći mnogo važnije slučajeve koji obuhvataju mnoge veće sume osumnjičene korupcije.

Naš budžet je mali. Veći deo novca ide za plate i penzije, tako da izvori koji mogu biti zloupotrebljeni od strane "trulih jabuka" u poređenju sa drugim zemljama na Balkanu su mnogo manji. Ne trudim se da dam samo pozitivan opis ovog problema. Mislim da svako ko krade mora da ide u zatvor, kao i svako ko zloupotrebljava javni novac treba da ide u zatvor. Ali, ne prihvatam nikakav opis koji pokušava da definiše Kosovo kao poseban slučaj na Balkanu, kada je to u stvari suprotno od istine.

Izjava za medije Ministar inostranih poslova Pacolli docekao svog homologa iz Austrije, Dr. Karin KneisslPotpisan Sporazum o razumevanju izmedu MIP-a, MJU-a i Francuske Ambasade o saradnji u „Unapredivanju ucenja francuskog jezika za Visoke sluzbenike Vlade i saradnja u oblasti aktivnosti za promovisanje Frankofonije na Kosovu“Prvi zamenik premijera i ministar inostranih poslova Behgjet Pacolli sastao se sa Grupom prijateljstva iz Kuvajta