Pratite nas:

Govor N.E. Hashim Thaçi, prvog potpredsednika Vlade i ministra Inostranih Poslova Republike Kosovo, u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih Nacija

Drago mi je što danas pred Vama mogu da izveštavam o napretku koji je nedavno postignut na Kosovu, najnovijoj državi koja je danas priznata od većine država članica Organizacije Ujedinjenih Nacija.

Poštovana predsednice,
Poštovane Ekselencije, članovi Saveta Bezbednosti,


Drago mi je što danas pred Vama mogu da izveštavam o napretku koji je nedavno postignut na Kosovu, najnovijoj državi koja je danas priznata od većine država članica Organizacije Ujedinjenih Nacija.

Prvenstveno, dozvolite mi da se zahvalim Specijalnom Predstavniku Generalnog Sekretara OUN-a, g. Farid Zarif, na njegovom dosadašnjem angažovanju na Kosovu.

On je zastupao OUN u skladu sa novom situacijom koja je evoluirala nakon proglašenja nezavisnosti Republike Kosovo, nakon mišljenja Međunarodnog Suda Pravde o zakonitosti proglašenja naše nezavisnosti, kao i nakon Rezolucije Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija septembra 2010. godine, koja je jednom za svagda zatvorila pitanje statusa Kosova, otvarajući put početku pregovaranja o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, olakšanih od strane Evropske Unije.

U međuvremenu, takođe g. Zahir Tanin želim dobrodošlicu u novoj misiji na Kosovu. Afganistan je bio među prvim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova a možda su je samo minuti delili od Kosta Rike, stoga mislim da je sasvim prikladno da uzastopno imamo dva Specijalna Predstavnika Generalnog Sekretara iz poželjne i prijateljske zemlje.

Dozvolite mi se malo podsetimo dešavanja poslednjih meseci, period kada se Kosovo suočavalo sa nekoliko najtežih izazova poslednjih godina. Međutim, kao što ste već čuli, ovi izazovi su ujedno dali Kosovu mogućnost da dokaže njeno transformisanje od strane uvoznika izvora bezbednosti, u jednom izvođaču stabilnosti i inicijativa mira.

Poštovana Predsednice,

Obaveštavam Vas da je Skupština Republike Kosovo sada izglasala izmenu i dopunu Ustava zemlje radi stvaranja jednog Posebnog Suda koji će se baviti sumnjama pokrenutim u izveštaju Saveta Evrope.
 
Glasanje u našem parlamentu je bilo gotovo od jedne sporazumne većine.

Kao potpredsednik Vlade i predsednik najveće stranke u Skupštini, radio sam na tome da zajedno sa mojim kolegama ubedim poslanike kao i širu javnost radi stvaranja ovog pravno neobičnog instrumenta kako bismo imali pouzdana suđenja koja su nezavisna i koja se međunarodno upravljaju.

Prošlo je sedamnaest godina od početka rata na Kosovu 1998. godine. Možete se sećati da je naš otpor bio pravi slučaj Davida koji je ratovao sa Golijatijem.

G. Predsedniče, dozvolite mi da naglasim da ne postoji građanin Kosova, uključujući ovde i sebe, koji će stajati skrštenih ruku i dozvoliti da Specijalni Sud izjednači genocidne radnje Slobodana Miloševića, države Srbije, sa očajničkim mogućim radnjama pojedinaca u jednoj mučenoj zajednici, koja su počinjena tokom ili nakon rata.

Rat Srbije protiv Kosova je počinjen obuhvatanjem vojske, policije i paravojnih jedinica i podržan je i od strane srpskih intelektualaca. Jednostavno i jasno, ovaj rat Srbije je bio čist fašizam.

Mi na Kosovu nećemo dozvoliti da se prepiše istorija radi pomešanja razlike između vršioca pritiska i žrtve. Mi ćemo braniti nasleđe našeg rata, slobodu Kosova i našu nezavisnost.

Ali, mi smo sada dali saglasnost za stvaranje jednog instrumenta koji se očekuje da će biti pouzdaniji od bilo kog drugog suđenja održanog u sudovima svih zemalja Balkana. Mi se zahvaljujemo pojedinim zemljama članicama koje su pozdravile ovaj potez Kosova, i nadam se da će Savet Bezbednosti OUN-a danas pozdraviti oprezne napore Vlade Kosovo da se bavi sa svim zločinima počinjenim u godinama rata.

Takođe, pozivam zemlje članice Evropske Unije da septembra meseca, bez zakašnjenja i bez novih izgovora potpišu SSP sa Kosovom. Bilo koje političko kašnjenje u potpisivanju SSP-a ili liberalizacije viza bi bio težak udarac na proces dijaloga u Briselu.

Možda ste u svetskim medijima videli da su neki kosovski i međunarodni umetnici organizovali umetničku manifestaciju, pod nazivom “Mislim na Vas”, kroz koju se prisećaju žene koje su silovane od strane srpskih snaga tokom rata na Kosovu 1998-1999. godine.

Svetska Zdravstvena Organizacija je zaključila da je silovano 20.000 žena od strane državnih snaga Srbije tokom rata na Kosovu u 1998-1999. godini. Petnaest godina nakon rata, tragedija silovanja kao ratni zločin na Kosovu nije rešena od strane mehanizama međunarodne pravde. Sada je došlo vreme za međunarodnu pravdu za Kosovo i za žene Kosova koje su bile žrtve zločina genocida.

Stoga, pozivam sve članove Saveta Bezbednosti OUN-a da podrže peticiju koja je potpisana od strane 150.000 građana Kosova, koji zahtevaju međunarodnu pravdu za kosovske žene koje su silovane tokom rata. Međunarodno humanitarno pravo, CEDAW (Konvencija za eliminisanje svih oblika diskriminacije prema ženama) i rezolucija OUN-a o ovom pitanju pozivaju jasno da seksualno nasilje u ratu ne ostane prevaziđeno i nekažnjeno. Kosovo traži pravdu.

Ekselencije,

Kao što se možda sećate, tokom zimskih meseci, imali smo veliki priliv kosovskih građana koji su napustili Kosovo radi traženja azila u zemljama članicama EU-a.

Imam čast da izveštavam da smo preduzeli jake mere koje su značajno smanjile broj građana Kosova koji su emigrirali. Broj građana Kosova koji žele azil u Nemačkoj je u martu dostigao 11.147, u junu je pao na 1373, dok je jula ovaj broj bio iznosio stotine a ne hiljade. Na ovaj način, dok je broj kosovskih tražioca azila u Mađarskoj u martu dostigao 14.000, ovaj broj je u junu bio manji od 300.

Naši napori da informišemo građane Kosova su podržani i od strane snaga evropske policije koja je počela nadgledanje granice između Srbije i Mađarske, tamo gde je ilegalan priliv emigranata bio žešći.

Kosovo je možda uspostavilo kontrolu nad tim brojem, međutim mi smo zabrinuti o sudbini desetine hiljada Sirijaca koji su napustili njihovu zemlju u veoma tragičnim okolnostima. Kosovo je zemlja u kojoj gotovo polovina stanovništva iskusilo status izbeglica, i žao nam je zbog njihovog stanja da u potrazi za mirom sada pune ulice naših zemalja.

Deo našeg uspeha da zaustavimo tražioce azila se zasnivao i na nekim dobrim vestima koje smo imali u poslednje vreme na ekonomskom planu.

Francuski konzorcijum je dobio tender za izgradnju odmarališta za zimske sportove sa ski stazama, u ukupnom iznosu od 400 miliona evra na Brezovici, koji će u velikoj meri pomoći srpskoj zajednici koja živi tamo, donoseći nove investicije na celom Kosovu.

Mi smo se takođe dogovorili o investicijama u našem energetskom sistemu i, uz pomoć Svetske Banke i USAID-a, zaključujemo jednu transakciju od više od 1. milijarde evra u proizvodnji energije koja će stvoriti više radnih mesta i izvoza sa Kosova. Ovi projekti su pokrenuti mnogo godina ranije, međutim složeni pregovori su nastavljeni do sada. Ove investicije će predstaviti stub nove faze našeg ekonomskog razvoja.

Kosovo je danas zemlja sa najvećim prosečnim ekonomskim rastom u poslednjih sedam godina na zapadnom Balkanu i zemlja sa najmanjim dugom po glavi stanovnika u celoj jugoistočnoj Evropi. Mi se suočavamo sa velikim izazovima, ali posvećeno i smelo radimo na transformaciji naših političkih sloboda za više ekonomskih mogućnosti za sve građane Kosova.

Gospođo Predsednice,

Dozvolite mi da naglasim još jedno ključno dešavanje o kome ste čuli danas u ovoj sali.

Kosovo je apliciralo za članstvo u UNESCO. Mi smo prvobitno tražili od Njujorka da prosledi naš zahtev UNESCO-u obzirom da je to bio savet Sekretarijata UNESCO-a. Mi razumemo da OUN ne želi da ima ulogu u razmenjivanju korespondencije i da su to prepustile zemljama članicama UNESCO-a da odluče o zasluzi članstva Kosova. Mi smo čuli neka pitanja koja smo pokrenuli danas ovde, i dozvolite mi da odgovorim na neka od njih:

Da li Kosovo ima pravo da postane članica UNESCO-a pre nego da postane članica OUN-a?

Odgovor je bio apsolutno da. Kosovo ima pravo da postane članica UNESCO-a pre nego što postane zemlja članica OUN-a, pod uslovom da obezbedi većinu od dve trećine glasova na generalnoj konferenciji, na glasanju koje se održati sa preporukom Izvršnog Odbora UNESCO-a. Mi ćemo saznati konačni rezultat glasanja novembra ove godine. Mnoge zemlje su, počev od Austrije do Vijetnama, postale članice UNESCO-a mnogo godina pre nego su se učlanile u OUN.

Drugo pitanje je: da li će članstvo Kosova u UNESCO ugroziti dijalog koji se nastavlja između Kosova i Srbije za normalizaciju odnosa između njih?

Kosovo je sada članica dveju specijalizovanih agencija OUN-a, Svetske Banke i Međunarodnog Monetarnog Fonda. UNESCO iz tog razloga neće biti prva međunarodna agencija ili organizacija u kojoj se učlanjuje Kosovo od samog početka tehničkog dijaloga sa Srbijom marta 2011. godine. Dakle, nezavisno od toga šta kaže Srbija, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama će samo jačati stabilnost i osnažiti dijalog koji zahteva normalizaciju. Izolacija Kosova sigurno neće dovesti do normalizacije između Kosova i Srbije.

I treće, treba da odgovorim na pitanje da li su objekti nasleđa pod zaštitom UNESCO-a bezbedni na Kosovu?

Danas mogu pod punom odgovornošću da potvrdim da su oni bezbedni, ili bezbedniji nego ikada tokom poslednjih hiljadu godina. Oni su zaštićeni pravnim okvirom koji je veoma konsolidovan i savremen, usvojen od strane izaslanika OUN-a, Marttija Ahtisaarija, takođe podržano od strane Generalnog Sekretara OUN-a kao i usvojen od strane Skupštine Kosovo. 95%  objekata Srpske pravoslavne crkve se čuvaju od strane naše policije. Snage NATO-a su nam ukazali njihovo poverenje i zadovoljni su bezbednošću oko ovih objekata. Hiljade turista od Japana do Ruande danas posećuju ove objekte i oni generišu dobre prihode za narod Kosova. Ja pozivam Vas, članove Saveta Bezbednosti OUN-a, da posetite Kosovo što pre je moguće kako biste se sami uverili o bezbednosti i pozitivnoj situaciji u zemlji. Naša Vlada je takođe angažovana u međuverskom dijalogu i to je primećeno u nekoliko izveštaja od strane Generalnog Sekretara, kao pozitivan doprinos za pomirenje.

Poštovani članovi Saveta,

Pažljivo i intenzivno pratim pitanja koja se odnose na naš zahtev za članstvo u UNESCO, jer smo ozbiljno zabrinuti o metodama koje primenjuje Srbija u naporima da nam uskrati članstvo i da nas drži izolovane od mogućnosti u obrazovanju, nauci i kulturi.

Ambasador Srbije u UNESCO, g. Darko Tanaskoviq, je nedavno, u jednom intervjuu za jedan ruski radio, pozvao na "širi hrišćanski front" protiv članstva Kosova!

Ovaj jezik, potpuno neprimeren i neprihvatljiv poziva na sukobe između religija i sadrži jasne religijske tonove. Rat na Kosovu nije bio religijski sukob. Bio je izvršen genocid od strane Srbije, koji je uništio živote ljudi u tri zemlje i izazvao je tri različita oružana sukoba.

Očekujemo da ćemo imati suočavanje argumenata sa Srbijom o zaslugama našeg članstva, ali odbijamo da se uključimo u jedan nizak i nedopustiv diskurs koji promoviše sukobe između religija i povećava nedostatak religijske tolerancije. Pozivamo sve članove Saveta Bezbednosti da podrže zahtev Kosova za članstvo u UNESCO. Možete to da uradite čak iako još uvek niste priznali Kosovo.

Mi ćemo takođe tražiti članstvo u INTERPOL-u i Savetu Evrope kao dva suštinska mehanizma za promovisanje i zaštitu ljudskih prava i života ljudi.

Gospođo Predsednice,

Danas sam čuo neke prilično oštre reči od strane g. Dačića. Razumem da se nalazi u predizbornoj kampanji i možda mora da koristi jezik nacionalizma, ali dijalog sa Srbijom je nastavljen i nastavlja da obezbeđuje normalizaciju odnosa u okviru procesa evropskih integracija.

Naredne nedelje ćemo se ponovo sastajati u Briselu i nadam se da ćemo se složiti o okončanju paketa značajnih sporazuma.

Prvi sporazum o telekomunikacijama će osigurati da Kosovo dobije nezavisan telefonski međunarodni kod. To će doneti zemlji milione evra, jer smo do sada koristili kodove Monaka, Srbije i Slovenije.

Drugi sporazum o energiji ima za cilj da jednom zauvek okonča paralelni sistem distribucije energije na severu Kosova, sistem koji je Srbija nelegalno postavila. Zakon Kosova će prevladati i oživeti stvaranje jednog konkurentnog tržišta distribucije na celoj teritoriji Kosova i porezi će se konačno plaćati finansijskim vlastima Kosova.

Treći sporazum će osigurati da barikada postavljena na severu, takozvani "Park mira", neće ometati više slobodu kretanja.

Očekuje se da će četvrti sporazum stvoriti predviđeno udruženje iz Plana Ahtisarija: Asocijaciju srpskih opština.

Ja Vas uveravam, gospodine Predsedniče, da ova Asocijacija neće imati izvršna ovlašćenja. Mi smo umnogome decentralizovali opštinski nivo i ovaj nivo će ostati osnova naše građanske demokratije.

Nadamo se da ćemo potpisati ove sporazume naredne nedelje kako bi rukovodioci zemalja zapadnog Balkana mogli da se sastanu u Beču, na narednom samitu naših zemalja u kontekstu “Berlinskog procesa”.

Svi lideri zapadnog Balkana će se sastati i diskutovati o praktičnim formama saradnje, bilo kroz zajedničke infrastrukturne investicije, razmenjivanje mladih ili demarkacije naših granica.

Kosovo će imati ulogu u nekoliko značajnih procesa i promovisaće sa Srbijom novi autoput koji povezuje Srbiju sa albanskim i crnogorskim primorjem kroz autoput Kosova. Takozvani projekat Priština-Niš će povezati važne delove Balkana.

Mi ćemo takođe potpisati našu demarkaciju granice sa Crnom Gorom. Očekuje se da će Crna Gora uskoro postati članica NATO-a. Ovim aktom, Kosovo će završiti demarkaciju ¾ svojih granica, šta je najviše u bivšoj Jugoslaviji. Nijedna druga republika nije postigla da okonča ove bolne izazove sa susedima kao što smo to učinili mi.

Bolje kretanje građana Kosova je omogućeno nakon odluke Ruske Federacije da dozvoli sportistima Kosova da koriste pasoše Kosova tokom putovanja u Rusiju, i isto je to omogućeno i od strane Brazila, koji je na kraju dozvolio da svi građani Kosova koriste njihove pasoše kada putuju u ovu zemlju. Nakon što je Kosovo ranije postala olimpijska zemlja, ovaj korak je bio veoma dobrodošao za pripremanje za Olimpijske igre u Riju. Mi se tamo nadamo prvoj zlatnoj medalji od strane naše šampionke u džudou, kosovske sportistkinje Majlinde Kelmendi.

Poštovana Predsednice,

Na kraju, dozvolite mi da pozovem Vas poštovane članove da priznate postignuti napredak. Da li još uvek ima problema na Kosovu? Da ima, jer ih ima u svakim bivšim republikama Jugoslavije. Ali, da li je Kosovo danas sigurno? Da, prema statistikama Interpola, Kosovo je sigurnije od 80% evropskih prestonica. Mi se borimo protiv ekstremizma, sarađujemo sa međunarodnom zajednicom i nastojimo da izgradimo perspektivnu demokratiju.

Znam, treba da učinimo više, ali kao neko ko je video rat svojim očima, i Vi treba da budete ponosni za uspeh koji je postignut na Kosovu.

Stoga, naredni mandat Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara treba da se razmotri ozbiljnim diskusijama kako mogu da se prenose izvori do sada trošeni na Kosovu narodima na Bliskom istoku i šire, koji se danas suočavaju sa velikim poteškoćama i egzistencijalnim pretnjama. 

Govor Zamenika Premijera i Ministra Inostranih Poslova Republike Kosova, Hashim Thaçi na ceremoniji dodele titule "Doctor Honoris Causa" od strane Univerziteta u TiraniZamenik Premijera Thaçi za "EurActiv": Kosovo sve više bliže evropskoj budućnosti Pripremio Hašim Tači: Mapa puta nove spoljne politike Kosova