SA KIME ŽELITE DIPLOMATSKE ODNOSE?

Piše Petrit Seljimi

Kad je neko deo vlasti, to samo po sebi povlaci veliki rizik za svakog ko provodi veci deo dana u vladinim zgradama. Zgrade mogu veoma brzo da postanu kule od slonovace.

Uz gubitak održavanja kontakata sa nekima od onih koji ne provode veci deo svojih dana u vladinim zgradama, kod ponekih može da dode i do gubitka osecaja za stvarnost.

Zbog toga opozicija, mediji i gradansko društvo treba da odigraju ulogu „kontrole stvarnosti“ za vladu, skupštinu i predsednika. Gradansko društvo koja pruža konkretne i tacne primere pogrešne vladavine i mediji koji izveštavaju o tome predstavljaju suštinsku sponu za svako društvo ili birokratiju koja ima evropske ciljeve. Opozicija, koja nudi konkretne alternative za vladavinu ili politiku je još jedna takva spona. Ako nema moc na bilo kom nivou, opozicija daje primere sopstvenog uspeha za neki model boljeg nacina vodenja države.

Da, i ja svakog dana vidim primere loše vlasti ili primere da se ne vrši vlast. To se ipak ne odnosi u istoj meri i na elektronsku upravu.

Ali, do sada nikada nisam video, niti cuo neku zaokruženu alternativu za ovu vladu. Posebno ne za Ministarstvo spoljnih poslova.

Ako kritika treba da bude objektivna, treba da se zasniva na merljivim parametrima a ne na besposlenim pricama. Treba da uporedimo reci sa delima. Obecanja sa njihovim ispunjenjem. Uloženo sa realizacijom. Prošlost sa sadašnjošcu. Bez sumnje i mnogo cega drugog.

Sta je uradeno u MSP u toku prvih 12 meseci ministra Hodžaja i njegova dva zamenika ministra, kabineta i osoblja, kao u jednom od stubova kosovske spoljne politike (ostala tri stuba su lobiranje usmereno na medunarodno priznavanje koje radi zamenik predsednika vlade Pacoli, evropske integracije koje vodi ministarka Citaku i dijalog sa Srbijom kojim rukovodi zamenica predsednika vlade Edita Tahiri)?

Ako je suditi prema izgovorenim recima, trebalo bi procitati nacrt strategije koja je usvojena kao okvirni dokument na osnovu kojeg treba napraviti strateški akcioni plan. Nacrt je dva puta revidiran u poslednjih nekoliko meseci, a poslednji put to su uradila eminentna imena, ali je njegova prva verzija koju su procitali politicki direktori u ministarstvima spoljnih poslova više od trideset zemalja koje podržavaju nezavisnost Kosova, okupljenih u Medunarodnoj upravljackoj grupi (ISG) bila jednoglasna. Oni su u odvojenim izjavama strategiju MSP ocenili kao „odlicnu“ i kao „korak u dobrom pravcu.“ Prema tome, vrhunske evropske diplomatije zemalja koje su priznale Kosovo nisu štedele reci pohvale za prve korake u strateškom razmišljanju novog ministra.

Prema svojoj prirodi, strategija ne znaci ponovno otkrivanje tocka. Ona utvrduje probleme o kojima se dobijaju izveštaji od diplomatske mreže koji se odnose na proces priznavanja. Ona mapira države i kategoriše ih prema njihovom stavu o priznavanju u 5 grupa i ažurira taj spisak. Preduzimaju se radnje da se reše „crne rupe“ sa  kojima smo suoceni u procesu priznavanja.

Ne treba da smetnemo da uma da oni na tom poslu nisu krenuli od nule, vec od nesrecnog minusa kojeg im je ostavio bivši ministar nespreman da odgovori na ogroman zadatak sa kojim se suocila mlada kosovska diplomatija u prvim godinama nezavisnosti. Tempo medunarodnih priznanja bio je usporen, nije se culo ni „s“ od studije o izvodljivosti, potrošeno je 0 centi na javnu diplomatiju, kulturu ili razmenu. Za tri godine MSP je objavio  samo jednu knjigu. Suvi transkript, pozitivno mišljenje o glasanju u Medunarodnom sudu pravde skinuto sa interneta, bez ikakvog objašnjenja ili razjašnjenja ili zagovaranje ili redakture. Sa velikim sajtom na kojem je bio veliki foto portret bivšeg ministra.
Ako je u strategiji utvrdeno da Kosovo nije prioritet u diplomatskom odlucivanju u državama daleko od Kosova, kosovski ministar Hodžaj i diplomate su pošli na put na sve cetiri strane sveta. Samo ministar je putovao od Haitija do Tajlanda, od Egipta do Indonezije i od Španije do Slovacke, dok je u još 20 drugih zemalja Azije i Afrike putovao zamenik predsednika vlade Pacoli a bilo je još najmanje desetak poseta na nivou zamenika ministra – gde je rešavano pitanje neposrednog promovisanja. DSK danas insistira da treba lobirati samo u Londonu i Vašingtonu, dok su pojedini kosovski ambasadori ocenili u strategiji da bi trebalo više lobirati u neposrednim kontaktima.
Ako je u svim nacrtima strategije utvrdena potreba za vecom komunikacijom sa pet zemalja Evropske unije, taj kontakt je ucestan na empirijski merljivi nacin. Angažovani su savetnici u tim državama i radi sa gradanskim društvom. Išlo se u posete. Primljeni su u posete.

Ako je utvrdena potreba da se povisi nivo komunikacije i da se koriste novi kanali za komunikacije, MSP je napravio mejling liste (mali korak, ali tako tragicno neophodan) preko kojeg šalje stavove i smernice. Tako je uspešno bila vodena kriza u julu kada je bilo potrebno više nego ikada da se shvati ko je tu bio dželat a ko žrtva u toj tragicnoj noci. Borba informacijama je isto toliko važna kao i borba za kontrolu prelaza ili za pridobijanje lokalnih žitelja. Pocelo se sa izdavanjem redovnih biltena, elektronskih i štampanih, na šta su iz globalne diplomatske zajednice pristigla pozitivna reagovanja. Objavljene su desetine hiljada priloga u vodecim diplomatskim glasilima na tri jezika, i na jeziku donatora. Donatori su platili projekte u iznosu od pola miliona evra, ukljucujuci za 6 medunarodnih konferencija. Podržane su knjige i akademske studije koje su od direktne koristi za diplomatiju. Možda je to kap u moru, ali je ipak korak unapred i predstavlja napredak.

Ako su pre koliko godinu dana stvari u pogledu konsenzusa u vezi Kosova unutar Evropske unije tapkale u mestu, ove godine došlo je do suštinskog pomaka. Izašlo se iz jedne faze, prešlo se iz faze izveštaja o napretku na fazu studije o izvodljivosti. Tri preostala izazova su reforma javnog sektora, nespremnost Srbije da normalizujemo odnose i, kako je rekao i premijer Taci, frustrirajuca sporosti Brisela, ali i ministarstava unutrašnjih poslova nekoliko zemalja. Medutim, rad je merljiv a merljivi su i rezultati.

Ako je utvrdeno da treba da se radi na poboljšanju problema reputacije Kosova, bilo da je rec o propagandi srpske mašine (koja podseca doslovce na delove ekstremisticke opozicije) ili o kulturnim predrasudama, omoguceni su ekumenski projekti i kulturne razmene i finansirane su posete.

Ali najveci problem nije u tome što rezultate rada ne priznaju oni koji žele da udu u debatu o spoljnoj politici, vec potpuno odsustvo bilo kakve alternative sadašnjoj spoljnoj politici.

AAK je usmerena na ocuvanje vlasti u opštinskim upravama koje su pod kontrolom i u posedu stranke povezane do puštanja na slobodu g. Haradinaja. Posle kolumni koje piše g. Bljerim Šalja, AAK se u vecini slucajeva sve više povlaci.

LDK je pravio mnogo buke i pokazao se dostojnim da traži dlaku u jajetu, zaboravljajuci da spoljna politika podrazumeva ipak nešto malo više od pet nedelja boravka u Londonu ili sakrivanja iza Samoopredeljenja prilikom glasanja u Skupštini. LDK je pod vodstvom Rugove  imao jasnu spoljnu politiku evropskog desnog centra. Danas se bavi zaštitom podredenih i licnim politikama i nedostojnim optužbama.

Samoopredeljenje ne može da se kritikuje zbog spoljne politike, jer je sam koncept te partije protivan diplomatiji. Kako može da govori o spoljnoj politici stranka koju je predstavnik Francuske nazvao fašistickom, predstavnik SAD nazvao antiamerickom, predstavnik Nemacke infantilnom, a Evropski parlament je opisao „slicnom Dodiku“ i koju je ceo diplomatski kor nazvao opasnom. Sa liderom koji ima simpatican obicaj da citira Marksa i Engelsa i koji plaši svakog diplomatu doktrinom apsolutne vladavine etnickog principa. O kakvim spoljnopolitickim odnosim i o kakvom lobiranja govori Samoopredeljenje? Sa kim? Valjda sa onima koji nose jednolicnu sivu odecu i na sastancima ne nose kravate.

Partija koja je stavila Evropu kao 46-ti po redu prioritet u izbornom programu, ne može ozbiljno da govori o evropskim integracijama. Partija kojoj odbijaju izdavanje viza ili brane ulazak u zgrade ministarstava evroatlantskih država ne može ozbiljno da govori o što bržem povezivanju sa Briselom.
Ono što je važnije je da ne znam ni za jednog lidera iz bošnjacke, srpske, turske ili romske zajednice sa Kosova koji se ne plaši Samoopredeljenja. Ne osecaju se prijatno u tumacenju da „narodi treba sami da se opredele.“ Ideološka doktrina gomile nije najbolja platforma za medureligijski i medukulturni dijalog.

Elita Samoopredeljenja danas piše i traži etnicku Albaniju sa delovima Crne Gore, Srbije i Grcke. Da li mislite da ce neki od ovih suseda Kosova da razgovara sa Samoopredeljenjem?
To je i jedan od razloga zbog kojih sam uveren da je rad predsednika vlade, ministra spoljnih poslova i drugih nosilaca spoljne politike ono najbolje. Nije zato što nema prostora za poboljšanje, jer je to ponekad upravo ocigledno, vec zato što su alternative koje imaju novac totalno zastarele i nemaju partnera na zapadu.

To je i anti-kosovska politika.

(“Ekspres”)