Dijalog i stabilnosti idu na ruku priznanjima

Petrit Seljimi

Priznavanje Kosova kao nezavisne i suverene republike sa sopstvenim glasom i prisustvom u međunarodnoj zajednici od početka je moralo da se sprovodi paralelno u tri posebne oblasti, ali bivši ministar iz redova LDK bio je puno fokusiran na usku oblast, uglavnom na osnovu višenedeljnog boravka u Njujorku.

Prva oblast, bilateralna priznanja, bila je u ekskluzivnom fokusu MSP od njegovog osnivanja. Ovaj proces je osnažen radom g. Pacolija i ranije kao poslanika i sada na funkciji zamenika premijera, ali i predsednice Jahjage, koja je imala važnu ulogu u promociji stabilnog i progresivnog Kosova. Ministar Hodžaj i MSP su i dalje nosioci svakodnevne komunikacije sa prijateljskim prestonicama i lobiranja za priznanja i uspostavljanje diplomatskih odnosa. Bilateralna priznanja su ubrzana velikim radom u 2011. godini i nastavljena su u dobrom ritmu i ove godine. Puno ljudi zaboravlja da kako se smanjuje broj država koje su spremne da nas priznaju, matematika nalaže smanjivanje i broja priznanja, ali su ona nastavljena dobrim tempom u 2011. i 2012. godini, a to ne znači da Kosovo ubrzo neće priznati više od polovine svetskih država.

Prirodno je da fokus spoljne politike treba da bude stavljen na ovakav ritam priznanja, ali takođe je jasno da je Kosovo na stabilnom putu, mnogo uspešnijem od ostalih slučajeva spornih država.

Sa druge strane, izgubljeno je dragoceno vreme prvih godina nezavisnosti da se državnost cementira i na multilateralnom planu, u raznim organizacijama i instrumentima. Istina je da je određeni broj blokada postavljen od strane država koje imaju pravo veta, ali takođe je istina i da bivši ministar Hiseni nije ostavio nikakav trag na multilateralnom planu. Jedan jedini zvaničnik, od dvestotine zaposlenih u MSP, pokrivao je i NATO i EU, kao i regionalne organizacije kao što je RCC.

Potpuno odsustvo prioriteta i neadekvatni resursi doveli su do toga da Kosovo stagnira na nivou multilateralnog predstavljanja. Na neki način, bili smo država koju većina vidi kao ravnopravnu, ali ne i kada se radi o većini okruglih stolova. U ovoj oblasti MSP je od jesenas započeo proces osvežavanja prikupljanja informacija i pripreme individualnih akcionih planova u vezi organizacija, u skladu sa strategijom za priznanja koja je usvojena prošlog leta. U 8 identifikovanih organizacija započeli smo direktno zalaganje. Tokom leta je usvojena Rezolucija Islamske konferencije koja poziva države da priznaju Kosovo. Obavljene su važne početne posete međunarodnim organizacijama.

U međuvremenu, diplomatskim pokušajima Kosova veliki impuls dao je sporazum postignut u okviru tehničkog dijaloga.

Kao što je prilično direktno rekla i sekretarka Klinton, sporazum postignut u Briselu između Vlade Kosova i Srbije o nazivu stvara čitav niz mogućnosti za priznanja i na bilateralnom planu, ali i za nepovratno jačanje položaja u regionalnim organizacijama, bez posrednika. Kosovo sada ima i konačni argument da sada ima i sporazum između dve strane o ravnopravnosti i članstvu Kosova u međudržavnim organizacijama, što su mala vrata koja će se vremenom otvoriti. Kina i Rusija su izjavile da će priznati sporazume između strana, pa i ovaj sporazum, ali vremenom će to dovesti i do promena na nivou Saveta bezbednosti.

Postoji na stotine organizacija, tela, agencija, sporazuma i drugih multilateralnih instrumenata na nivou regiona ili EU gde možemo da tražimo članstvo, pravo glasa, a tamo gde mora i pravo veta. Koraci koji nas čekaju su intenzivna saradnja sa EU i Kuperovom kancelarijom na priznavanju organizacija i podnošenje zahteva za članstvo. Sa mnogim državama srešćemo se po prvi put zvanično, kao kolege, dok će u mnogim agencijama EU, gde se dele realni fondovi i konkretna sredstva, Kosovo u narednim mesecima po prvi put postati član. Sa ili bez fusnote, prisustvo Kosova biće samo za stolovima za kojima se okupljaju države, a tamo gde se koriste i druge zastave, koristiće se i zastava Kosova. Kosovo će imati pravo glasa, a tamo gde je to moguće, i pravo veta. Sekretarka Klinton je bez oklevanja obaveštena o pozitivnim posledicama produbljavanja argumentacije za priznanja. Na kraju, imamo i poslednju verbalnu notu iz jedne evropske zemlje, Andore, koja navodi dijalog sa Srbijom kao razlog za priznanje Kosova.

Ali, ako su stvari u pogledu bilateralnih priznanja poboljšane, dok se u multilateralnim priznanjima očekuje optimizacija priznanja, treća oblast priznanja je ona u kojoj smo najviše stagnirali. To je prisustvo i priznanja na internetu. Na hiljadama i hiljadama internet stranica o vestima, o vremenu ili kupovini, socijalnim mrežama, instrumentima geografskih referenci na internetu itd. Kosovo nije priznato kao država. MSP nije razmišljao o tome i jedina aktivnost na priznanju Kosova bila je ona koju su sprovodili građani i aktivisti na internetu da bi se omogućilo dalje guranje pitanja priznanja Kosova.

Prošlog vikenda MSP je organizovao prvu radionicu za izradu nacionalne strategije za priznanje Kosova kao „nekretnine“ na internetu, aktivnu i transparentnu komunikaciju na internetu, kao i dobijanje sufiksa u organizaciji ICANN. Gosti su bili bivši visoki zvaničnici Stejt departmenta kao i domaći eksperti i predstavnici institucija. Cilj je bio da se u rekordno kratkom vremenu uradi akcioni okvir, osnuje tiim i pre proleća započne sa aktivnim lobiranjem da Kosovo bude priznato i na internetu.

Veliki rad koji se svakodnevno ulaže na rešavanje problema nasleđenih od ranijeg ministra iz LDK, priznat je od stane sestrinskih evropskih ministarstava koja po prvi put podržavaju kosovski MSP donacijama, stažiranjem i obukama, što ne mogu da ponište blede izjave dela opozicije kojima ovih dana nije jasno da su dijalog, evropske integracije i priznanja nerazdvojni procesi stvaranja novog člana međunarodne zajednice.

Autor je:
Zamenik ministra spoljnih poslova. Ova kolumna je napisana specijalno za list Express.