Stara diplomatija podruma i hodnika

Petrit Selimi 

U podrumima zgrade bivše robne kuce “Grmija” u centru Prištine rade desetine zaposlenih i visokih zvanicnika Ministarstva spoljnih poslova Republike Kosovo. Istina, vecina osoblja i diplomatske arhive nalazi se u tom podrumu bez tracka direktnog dnevnog svetla, dakle u neadekvatnim uslovima rada, dok se drugi deo i kabineti nalaze na jednom spratu susedne zgrade. Daleko bilo da tamo dode do požara, gde se ljudi i dokumenti guraju za svaki santimetar podruma bez alternativnog izlaza, krivicna odgovornost ce biti tražena od svakoga ko je dozvolio rad u takvim uslovima.

Za one koji ocekuju luksuzne uslove rada, da pojasnimo i da kancelarija ministra Hodžaja služi i kao soba za sastanke, dok je konferencijska sala pretvorena u kancelariju za našeg savetnika za strane državljane, u kojoj nema mesta ni za fioke. Zamenici imaju kancelariju od 8 kvadratnih metara. Visoki gosti ministra cekaju u jednom mini hodniku u kojem ima mesta samo za tri stolice.

Ima veoma konkretnih razloga zašto MSP, koje je cesto institucija koja ostavlja prvi utisak na goste Kosova, radi u degenerisanim i protivzakonitim uslovima rada. Nije novac u pitanju. Tokom tri prve godine postojanja MSP je imao apsurdan prosecni suficit od 60%, uglavnom dovoljan za potrebne kapitalne investicije. MSP nije imao potrebu da oglašava tender za novu skupu zgradu na koju ce se potrošiti desetine miliona dok u zgradi bivše JNA i UNMIK-a ima mesta da se smesti MSP i ona je spremna za korišcenje.

Dakle, prostor je postojao, novca je bilo na racunu – samo što je trebalo da se uloži nekoliko stotina casova rada u pregovore sa EULEX-om koji se nalazi u zgradi, Ministarstvom za javnu administraciju, Ministarstvom finansija, i da se pripreme pregovori i meduministarske komisije. Dakle, neko je morao da se bori sa birokratijom i da gura napred proces da MPJ dobije ovaj normalan radni prostor i da se radnici MSP ne osecaju kao životinje u kavezu, vec kao ljudi koji rade castan i poštovan posao u diplomatiji nove republike.

Dakle bivši ministar Skender Hiseni koji je iz LDK nije bio covek koji je gurao birokratiju za dobro svojih radnika i osoblja (nit je gurao bilo šta drugo). Zaista, za tri pune godine u MSP, bivši ministar Hiseni nijedan jedini put nije posetio vecinu sopstvenog osoblja u podrumu “Grmije”.

Zato je cinicna reakcija LDK kojom se upozorava javnost na smanjivanje osoblja MSP zbog navodne nove sistematizacije cetiri direktora u okviru MSP (koji nisu izbaceni vec su i dalje na visokim položajima u MSP).

I zbog toga što je realno nasledeno osoblje koje je doveo visoki partijski ministar Skender Hiseni, apsurd je svoje vrste nepostojanje elementarnih kvalifikacija kljucnih licnosti. Novi ministar Hodžaj je investirao vreme i resurse da bi se sproveo program obuke u saradnji sa prestižnim institucijama i organizacijama civilnog društva u celini.

I generalni sekretar, koristeci jedno od glavnih sredstava koje mu je kao menadžeru na raspolaganju, izvršio je rotaciju osoblja na osnovu merljivih kriterijuma, kao rekacije na bilo koji doprinos, bilo pritužbe ili odluke disciplinske komisije, ili samo u cilju obezbedivanja optimalnog rada.

Hiseni nije uradio ništa. Nije ni omogucio, pokušao ili razmišljao o radnom prostoru ljudi (možda zato jer je proveo rekordan broj radnih dana u Njujorku). Nikada nije razmišljao da uspostavi bilo kakav sistem kontinuirane edukacije za jacanje kapaciteta. Nikada nije iskoristio budžet predviden za jacanje tehnoloških kapaciteta. Nikada nije organizovao ni jednu konferenciju ili seminar u Prištini. Jedina knjiga koja je odštampana kao lobirajuci materijal su kopirani prepisi Medunarodnog suda pravde, sa njegovom velikom fotografijom preko cele strane na pocetku knjige, ali bez osnovnih medunarodnih bibliotekarskih referenci. Nije imao ni kontakte sa spoljnopolitickim organizacijama i institucijama u svetu.
Bio je toliko partijski orijentisan da je zanemarivao bilo kakav doprinos zamenice ministra Citaku. Nije pribavio nijedan jedini evro cent donacija. Danas smo nasledili MSP bez direktora za druge kontinente, kao npr. za Afriku, Aziju i Okeaniju, Latinsku Ameriku, Severnu Ameriku ili za bitna pitanja kao što su ljudska prava ili javna diplomatija. Jedno jedino lice je pokrivalo i NATO i EU. To su javne cinjenice i cesto javno komentarisane i od civilnog društva koje je kritikovalo rad MSP tokom mandata g. Hisenija.

Da kažemo još par reci. Ne pišem ovo iz bilo kog partijskog motiva. Reforma državne administracije je medu glavnim prioritetima i testovima koje ima PDK kao partija na vlasti (ovo je u ranijem periodu potvrdila ministarka za integracije Citaku).

Takode, originalna LDK – ona kakvu znamo svi koji smo "generacija Republike" – bila je cvrst stub i dugorocna politicka vizija spoljne politike sa licnostima kao što su pokojni predsednik Rugova, profesor Agani ili tadašnja neformalna “ministarka”, a sadašnja zamenica premijera g-da Edita Tahiri. Bilo je komunikacije i pozivanja na sastanke širom sveta. I bivše balkanske ministre i danas ovih dana još uvek pozivaju na strateške evropske konferencije i susrete iz Minhena u Barselonu, iz Istambula u London.

Ali tu necete naci bivšeg ministra Hisenija. Nema ništa pametno da kaže u evropskim debatama kao što nema ništa pametno da kaže u današnjim debatama o prioritetima spoljne politike.

Izjave koje daje ovih dana o spoljnoj politici svode se na ocuvanje ranijih licnih veza i licemernu partijsku moralizaciju.