Bedri Hamza, razbijač mitova

Petrit Selimi

Januar prošle godine bio je mnogo mracniji. Ukoliko neko bude citao medijsku arhivu o Kosovu posle nekoliko decenija, daleko lakše bi stekao takav utisak: Kosovo je crna rupa u kojoj je došlo do krade glasova nezabeležene u svetu, gde ne postoji sloboda govora i gde je korupcija glavna aktivnost vlade ciji je šef trgovac bubrezima uzetih sa civila koji su još uvek bili živi u tajnim zatvorima u Albaniji tokom rata.

Vlada je takode bila najnezaslužnija za to što su plate porasle do 50% (rast koji nije nigde zabeležen u toku finansijske krize u Evropi) i zato što se zadužila stotinama miliona za politicki autoput, kršeci time sporazume sa MMF-om i Svetskom bankom. Kosovo prodaje sva svoja dobra, poštu, lignit, sve – samo da otplati dugove autoputa. Kosovo ce postati Grcka, komentarisao je ne mali broj analiticara u prvom tromesecju prošle godine.

To nije verzija koju propagira samo Vuk Jeremic uvek kada se obraca Savetu bezbednosti, vec i ukupni prosek medijskih izveštaja i analiza (pretpostavljajuci da koristim nenaucni metod pamcenja) pre godinu dana na Kosovu.

Kao i tada, i danas neretko ignorišemo gole cinjenice koje razbijaju osnovnu potku price o Kosovu kao crnoj rupi..

U prvoj postoji doza istine. Bilo je krade glasova. CIK je to konstatovao bez ijedne trunke sumnje. Clanovi moje partije su najodgovorniji za eskalaciju izborne trke u veliku pijacu. Imperativ reformi je da osudeni za manipulacije dobiju zaslužene kazne.

Medutim, žalbeni proces koji je ukljucio i dva osnovna suda, Vrhovni i Ustavni sud, bio je apsolutno iznad politike. Ono što je obeležilo ovaj proces je da je on omogucio i inauguraciju Skupštine bez bojkota od strane bilo koje partije (sa dva poslanika manje za PDK posle ponovnog glasanja).

Skupština je sazvana jer nije bilo ni tracka sumnje, cak ni od strane opozicije, prema svim ispitivanjima svih partija i glasackih mesta da je PDK pobednik i osnivac Vlade i da premijer Hašim Taci treba da bude mandatar. Greška je ucinjena, ali preduzeti su svi moguci koraci da izbori uvek odražavaju volju naroda.

Kada se radi o drugoj optužbi, onoj o organima, fantasticnoj prici koja dolazi iz propagandisticke kuhinje, ona nije vredna pisanja. Treba da je sram one koji uvek i u svakoj prilici koriste ovu pricu kao legitimno sredstvo unutrašnje politike.

Dva prva opisa situacije iako su doveli do emotivnih nemira u javnosti, tokom godine su izbrisani iz kolektivnog medijskog pamcenja. Treci nekorektan primer crne rupe pocetkom prošle godine je opis ekonomskog i finansijskog stanja na Kosovu kao “neuspele države, izbacene iz Svetske banke i MMF-a, sa dugovima do guše i liberalnom lopovskom prodajom javne imovine.”

Realno, upravljanje javnim novcem je jedina tema koja se tice svih ljudi, a ne samo beznadežnog sloja frustriranih izbornih kandidata (kao moja malenkost), ili samog premijera i OVK kao u slucaju Marti (kojeg neki smatraju prihvatljivom kolateralnom štetom).

Medutim, brojke na Kosovu ni na koji nacin ne potvrduju ocekivanja nekih proroka da cemo vrlo brzo morati da kažemo zbogom boljem životu

Jednostavno, nismo loše radili. Objavljeni izveštaj MMF-a kaže da smo zaista dobro radili.
Plate u celom javnom sektoru su u proseku porasle za 35%. Autoput se završava pre roka i sa redovnim placanjima bez penala. Cena ova dva obecanja je promena aranžmana sa MMF-om i gubitak 100 miliona evra. Samo, bez ikakve spoljne pomoci, bez ijednog centa duga, bez prodaje bilo koje javne imovine, Kosovo je imalo višestruke investicije u infrastrukturu i u ljude. Ovo nije partijska propaganda vec delimican opis budžetske situacije.

Detaljniji opis pruža više razloga za optimizam. Vlada je dala dva obecanja MMF-u pocetkom godine: da ce dobro upravljati budžetom za 2011. godinu ispunjavajuci niz veoma egzaktnih uslova i da nece povecavati deficit. Na kraju godine MMF je konstatovao u svom izveštaju da je Kosovo ispunilo sve standarde iz poreske strategije, one u vezi sprovodenja budžeta, kao i kvantitativne uslove troškova.

Obavezna rezerva ne da nije smanjena, vec ce verovatno biti povecana za 60 miliona, prema zakljuccima MMF-a. Javni dug Kosova je i dalje medu najnižim na celom evropskom kontinentu, pa i ako uzmemo ceo budžetski dug Kosova za 2012. godinu, još uvek necemo dostici procenat duga bruto domaceg proizvoda koji se smatra prihvatljivim. U stvari, MMF je u decembru preporucio da Kosovo postepeno poveca svoj dug kao instrument sprovodenja ekonomske politike, jer je apsurdno da ono što nam je najmanje je dug.

U bankarskom sistemu ima dovoljno novca. Banke su likvidne a nenaplativi dugovi su porasli samo za 0.5%, tokom više od godinu dana, a to je u velikoj meri rezultat interne bankarske prekvalifikacije dugova. U stvari, pozajmice privatnog biznisa od banaka su porasle za 15%, kao i depoziti i profit. Zabeležen je najveci ekonomski rast u ovom delu kontinenta, izmedu 5 i 5.5%. Inflacija je zabeležila veliki pad u prošloj godini, dostignuvši godišnju stopu od 7%. U narednoj godini MMF predvida dalji pad inflacije na Kosovu.

Vlada je obecala MMF-u da ce poboljšati naplatu poreza i carina i da ce proširiti krug poreskih obveznika, što se i dogodilo.

PTK nije prodat, KEK nije prodat, nisu date koncesije na lignit. Optužbe da je ova vlada izvršila strašnu neoliberalnu privatizaciju su potpuno nezasnovane na cinjenicama.
U stvari, u politickom sistemu ima nevidljivog otpora koje dolaze od socijalistickog shvatanja preduzetništva koji ovih dana povlaci ciklus potrebnih stranih investicija. Ako svako ko ima dva klikera u glavi o liberalnoj ekonomiji treba zbog necega da kritikuje vladu, to je zbog toga što je bila previše „socijaldemokratska“ i da je javni sektor dobio previše, dok je s druge strane blokirala pristup privatnom kapitalu u javna dobra kojima se i dalje loše upravlja kao imovinom „i bez oca i bez majke”.

Optužbe da vlada troši pare iz penzionog fonda ili iz PAK su potpuno neosnovane. Nije potrošen nijedan cent iz dva naša fonda u kojima se nalazi 800 miliona evra u stranim bankama. Taj novac nece biti trošen dok se ne donese zakonski okvir koji štiti Fond i buduce penzionere od bilo koje neodgovorne vlade. Državni trezor SAD je tokom cele godine radio sa ekspertima ministra Hamze i Centralne banke Kosova, da bi se uradila dugovna strategija i uspostavilo elektronsko tržište vrednosnih pisama. Ovo je prvi korak, osim onog zakonodavnog, koji ce stvoriti uslove da naredne godine izdajemo vrednosna pisma, na ogranicenom unutrašnjem tržištu.

Nadamo se da ce 2012. godine Kosovo biti spremno da po prvi put u svojoj istoriji izdaje vrednosna pisma i da ce dobiti od banaka i zainteresovanih fondova do 100 miliona evra. Još 100 miliona se ocekuje od finansijskih institucija kao kompenzacije za ispunjavanje programa pracenja i ulaska u Stend baj aranžman, tako da ce sledeca godina biti još lakša za ministra Hamzu. Ove godine nije dozvolio nijednu masivnu reviziju budžeta na koje su navikla ministarstva koja nisu izvršila dobre projekcije budžeta. Zajedno sa direktorom Centralne banke Grgurijem uspostavio je odlicne personalne odnose sa rukovodiocima MMF-a.

Kosovo ima velike probleme. Izvanredno velike. U odsustvu konkretnih alternativa i progresa ka evropskim integracijama ili ekonomskom modelu Kosova, kritike su usmerene na netacna tumacenja, ponekad i neprocitana i demagoški protivna, ekonomske i politicke situacije. Takode, u odsustvu alternativa, ministar Hamza ostaje jedini cuvar naših finansija. Od politicki indoktrinisanih i zlonamernih ekonomskih analiticara od kojih se ne ocekuje istinita debata.

(Express)