Pratite nas:

Kosovo će uvek postojati kao država

Ministar spoljnih poslova Republike Kosovo Enver Hodžaj je u intervjuu za agenciju EurActiv, specijalizovanu za informisanje o politici EU, izjavio da normalizacija odnosa između Republike Kosovo i Srbije podrazumeva da Srbija prihvati realnost nezavisnog Kosova, da Srbija vidi Kosovo kao partnera, kao susednu državu, pri čemu dve države imaju za zajednički cilj integraciju u Evropsku uniju. Bez tih preduslova ne može se govoriti o normalizaciji odnosa.

Pre izvesnog vremena jedan vojnik KFOR-a je u teškom zdravstvenom stanju vracen u Austriju. Koliko dugo prema vašem mišljenju KFOR treba da ostane?

Hodžaj:
Prema našem mišljenju veoma je važno da se situacija u cetiri opštine na severu Kosova stabilizuje. Vojnici KFOR-a su dali veoma dragocen doprinos. Veoma smo zahvalni na podršci koju su nam pružali u poslednjih 13 godina. I dalje je potrebno njihovo prisustvo u cetiri severne opštine, tako da tamošnje stanje ostane stabilno. Ako uspemo da u narednim mesecima integrišemo te opštine u ostali deo Kosova, tada možemo da razmišljamo o tome kada ce trupe KFOR-a napustiti Kosovo. Zbog bezbednosne situacije njihovo prisustvo je potrebno. Jer od situacije u cetiri opštine ne zavisi samo stabilnost na Kosovu, vec i cela bezbednosna arhitektura i stabilnost na Balkanu.
Dijalog sa Srbijom

U informacijama za državljane na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova Nemacke i dalje stoji poziv nemackim gradanima da ne putuju na sever Kosova i izbegavaju granicne prelaze. Dokle ce biti potrebna takva upozorenja?

Hodžaj:
Zainteresovani smo da putem dijaloga sa predstavnicima Srba integrišemo i ove opštine. Isto što smo uradili u ovih pet godina sa srpskom manjinom na Kosovu, uradicemo i u severnom delu zemlje. I tamo cemo sprovesti Ahtisarijev plan koji je transformisao Kosovo u demokratsku i multietnicku državu. Kosovo je danas stabilna zemlja koja se ekonomski razvija. Ali krajnje je vreme da dode do integracije tih opština. U poslednjih 13 godina gradani koji žive u tim opštinama nisu imali mogucnost da ucestvuju u demokratskim institucijama i izborima. Tamo nema ni vladavine prava, pa verujemo da ce se po otpocinjanju dijaloga na jesen to stanje izmeniti.

Kako je zamišljen dijalog za sever sa novom vladom u Srbiji i dobrosusedski odnosi. Šta je promenila tamošnja vlada?

Hodžaj:
U periodu od 2011. do 2012. godine u Briselu je bilo devet rundi tehnickog dijaloga izmedu Republike Kosovo i Republike Srbije. Dijalog je podržala i u njemu posredovala Evropska unija. U ovih devet rundi postignuto je sedam sporazuma. Ovi sporazumi su doneti sa ciljem poboljšanja života gradana dveju država. Neki od tih sporazuma su zaživeli, dok drugi nisu. Vlada Srbije nikada nije imala nameru niti spremnost da ih sprovede. Naravno da smo zainteresovani da nastavimo dijalog, ali nece biti narednih susreta u Briselu ukoliko Srbija ne sprovede sve sporazume.

Dijalog na dva nivoa

Odreden je termin prema kojem dijalog pocinje u septembru. Pripreme su nastavljene. Šta može da se ocekuje od tog dijaloga?

Hodžaj:
Treba da postoje dva nivoa dijaloga. Kao prvo dijalog koji bi za cilj imao integraciju opština na severu u ostali deo Kosova, dakle sprovodenje Ahtisarijevog plana i njihovu integraciju u državne strukture Republike Kosovo. Da bi do toga došlo, neophodno je da se raspuste bezbednosne i policijske strukture i paramilitarne grupe koje država Srbija drži na severu. To je prvi preduslov. Naravno da smo spremni da razgovaramo i o planu društveno-ekonomskog razvoja tih opština, jer ekonomija ima veoma važnu ulogu u njihovoj integraciji. Drugi nivo se odnosi na normalizaciju odnosa izmedu Kosova i Srbije. Za nas ostaje prioritet normalizacija odnosa sa Republikom Srbijom. Kosovo ce zauvek postojati kao država na Balkanu i u Evropi. Normalizacija odnosa podrazumeva da Srbija prihvati realnost nezavisnog Kosova, da Srbija vidi Kosovo kao partnera – kao suseda, pri cemu dve države imaju kao krajnji cilj integraciju i clanstvo u Evropskoj uniji. Jedan veoma važan preduslov za to je da Srbija prizna nezavisnu i suverenu državu Kosovo. Tim aktom bi se jednom zauvek okoncao istorijski sukob. Da bi se radilo na tim temama bice organizovan dijalog.

Sporazumi koji su samo na papiru su bezvredni

Da li smatrate da su uslovi/sporazumi u vezi sa severom sprovedeni. Edita Tahiri se žalila da Brisel nije poštovao sporazume?

Hodžaj:
Krajnje je vreme da sporazumi koji su postignuti u dijalogu izmedu Republike Kosovo i Republike Srbije ne budu samo slovo na papiru, vec da budu sprovedeni u delo. U suprotnom oni su bezvredni. Brisel je odgovoran da izvrši pritisak na Srbiju da ona sprovede sve sporazume, jer samo na taj nacin možemo da poboljšamo život gradana. Samo tako gradani dveju država mogu da imaju korist od dijaloga. Za nas je važno da sporazum o clanstvu i regionalnoj saradnji bude sproveden, kao i sporazum o integrisanom upravljanju granicom koji najpre treba da potpiše Vlada Srbije, a da ga zatim i sprovede. Sprovodenje ovih sporazuma je preduslov za nastavak tehnickog dijaloga u Briselu. Bez njihovog sprovodenja nece biti sastanaka u Briselu. U tom pogledu, stav moje Vlade je kristalno jasan.

S druge strane Srbi insistiraju da predstavnici Kosova ne koriste državne simbole. Šta možete da kažete o tome?

Hodžaj:
Svi sporazumi koji su postignuti u periodu od marta 2011. pa do 2012. godine su bilateralni sporazumi izmedu dveju država. Oni su zakonski okvir za rešavanje odredenih problema izmedu dve nezavisne države. Sporazum o regionalnoj saradnji omogucava ucestvovanje Republike Kosovo u svim regionalnim i evropskim forumima i da Kosovo govori u svoje ime. Taj sporazum nam omogucava da potpisujemo multilateralne sporazume. To podrazumeva da se Kosovo tretira kao država, kao ravnopravan partner zajedno sa ostalim državama. Dakle, veoma je važno sprovodenje sporazuma jer je ukupno poverenje u taj proces dovedeno u pitanje. EU treba da izvrši pritisak na Srbiju, jer je ona institucija koja je podržavala i omogucila taj proces.

Susret sa baronesom Ketrin Ešton

Predstavnici Kosova ce se susresti sa baronesom Ketrin Ešton. Ko ce ucestvovati na tom sastanku? I šta ocekujete od tog susreta?

Hodžaj:
Do sada nije bilo nikakvog plana. Ono što možemo da kažemo je sledece: Plan za zajednice na severu koji je Evropska unija tražila u poslednjem Izveštaju o napretku sada je spreman. Želimo da o tom planu razgovaramo sa gradanima na severu, da bi pronašli rešenje koje ce biti u skladu sa Ustavom Republike Kosovo i Ahtisarijevim planom. U isto vreme smo omogucili izgradnju normalnih odnosa sa Srbijom kao dve nezavisne države, kakve Kosovo ima i sa drugim susednim državama. Proces dijaloga treba da sadrži te dve oblasti.

Da li je Evropska unija veoma fokusirana na krizu evra i na probleme dugova pa je posledica toga nedodastak kapaciteta za zapadni Balkan?

Hodžaj:
Evropska unija uprkos ekonomskoj krizi i dugovima treba da posveti punu pažnju zapadnom Balkanu. Na svom putu evropskih integracija Hrvatska je dala veoma dobar primer i stvorila veoma važan podsticaj na Balkanu. To pokazuje da su države, elite i vlade veoma motivisani da ubrzaju svoj evropski put, preduzimajuci razne reforme. Ako gledamo iz globalne perspektive, EU je institucija koja najviše može da pomogne Balkanu. U tom smislu postoji napredak: od sedam država bivše Jugoslavije, Slovenija i Hrvatska su postali delovi Evropske unije. Smatram da i ostale države kao što su Kosovo, Bosna, Crna Gora, Srbija i Makedonija treba da imaju istu buducnost. Naravno da je nama veoma jasno da evropske integracije ne zavise samo od spoljih faktora, vec i od dinamike unutar država. Medutim, potrebno je više pažnje, inicijative i podrške. Sve države na Balkanu bez evropske perspektive, bez reformi, bez procesa integracija ne mogu da postoje.

Pet država koje nisu priznale Kosovo ne predstavljaju nikakav blok

I dalje pet država clanica EU još uvek nisu priznale nezavisnost Kosova. Nedavno su došle informacije iz Austrije da je Slovacka olabavila svoj stav. Imate li konkretnu nadu da Slovacka može da bude prva od ovih pet država koja ce priznati Kosovo?

Hodžaj:
Ovih pet država koje još uvek nisu priznale Kosovo ne predstavljaju nikakvu grupu ili blok protiv nezavisnosti Kosova. Proces priznavanja nezavisnosti Kosova je nezaustaviv. Priznanja su globalnog geografskog karaktera. Mnoge zemlje širom sveta sada priznaju nezavisnost Kosova. Svakog meseca postoje nove države koje donose odluku o priznavanju Kosova. Naravno i ogromna vecina država clanica Evropske unije je priznala Republiku Kosovo. Postoje razliciti razlozi zašto ove države nisu priznale Republiku Kosovo. Njihov glavni razlog je jedno duže vreme bio poštovanje medunarodnog prava. Kada se radi o medunarodnom pravu, kao što svi znamo, u junu 2010. godine Medunarodni sud pravde Ujedinjenih nacija je doneo odluku u kojoj se veoma jasno kaže da je nezavisnost Kosova u skladu sa medunarodnim pravom i da nismo prekršili medunarodno pravo.

Kao trece, te države nemaju nijedan razlog, politicki ili pravni, da odlažu priznanje Kosova. Mi kao vlada sa svim tim državama imamo veoma dobre odnose i institucionalnu saradnju. Zahvalni smo jer su sve te države za integraciju Kosova u Evropsku uniju. Neke od njih su donele veoma važne odluke o clanstvu Kosova u politickim i ekonomskim organizacijama ili su priznale pasoše Republike Kosovo.

Nova vlada u Srbiji uživa mnogo manje kredita na zapadu. Da li to na neki indirektan nacin može da bude korisno za Kosovo?

Hodžaj:
Kosovo je suverena i nezavisna država. Ono što se dešava u Srbiji nema nikakav uticaj niti na Kosovo, niti na medunarodne stavove. Mi smo kao vlada veoma aktivni. Kosovo je zastupljeno u celom svetu. U celom svetu pružamo usluge gradanima putem naših ambasada. Ali nova vlada u Srbiji personifikuje veoma tešku prošlost. Vlada sa takvim licnostima je bez sumnje korak unazad, posle pada Miloševicevog režima. Promena vlade u Srbiji ne govori puno o demokratskoj Srbiji, a najbolje znaju gradani Slovenije, Bosne i Kosova šta znaci nedemokratska Srbija. Ali to je izbor srpskog naroda. Necemo ocenjivati Vladu Srbije prema modernoj retorici, vec jedino prema delima.

Zahvalnost na nemackoj inicijativi

Vlada Nemacke je na pragu parlamentarnih izbora. Ocekujete li bilo kakve teškoce?

Hodžaj:
Nemacka je veoma važan partner Kosova i svih država na zapadnom Balkanu. Nemacka je puno uradila na izgradnji institucija, ekonomske osnove, na modernizaciji društva na Kosovu. Veoma smo zahvalni na tim koracima i politickim inicijativama koje su gospoda kancelarka Merkel i ministar spoljnih poslova Gido Vestervele preduzeli u vezi Kosova i drugih država na Balkanu. Smatram da je uticaj Nemacke u Evropi i u svetu veoma veliki i zbog toga ima veliku važnost na Kosovu i zapadnom Balkanu. Osim veoma dobrih odnosa izmedu Republike Kosovo i Nemacke, Berlin je veoma važan za ekonomski razvoj i evropske integracije Kosova. Berlin je za nas veoma važna adresa.

... i Austrija je posvecena regionu

Smatrate li da vas i Austrija dovoljno zastupa?

Hodžaj:
Austrija ima puno razumevanja za Kosovo i zapadni Balkan i kroz geografiju i istoriju je stvorila poseban osecaj za region. Austrija je uvek osecala, direktno citala i procenjivala ovdašnja dešavanja. Austrija je iznad svega, kada se radi o Kosovu, igrala veoma važnu ulogu u nezavisnosti Kosova. Ministar spoljnih poslova Mihael Špindeleger je veliki zagovornik integracije Kosova u Evropsku uniju. Smatram da osim Nemacke i Austrije i druge evropske države treba da imaju jedinstven stav u vezi Balkana. Sve države clanice Evropske unije znaju iz istorije, geografije i kulture da su stanovnici Kosova uvek bili evropski narod, da smo isklesani iz istog drveta. Dakle, kratkorocno i dugorocno, EU predstavlja jedini okvir za politicku stabilnost, ekonomski razvoj i modernizaciju društva.

U septembru se završava nadgledana nezavisnost Kosova. Šta ocekujete od te nove faze?

Hodžaj:
To je nova faza za državnost Kosova i pokazuje da je Kosovo u poslednjih pet godina kao nezavisna država ispunilo sve obaveze koje proizilaze iz Ahtisarijevog plana. Ne samo da smo izgradili državu iz temelja, vec i ekonomiju, sistem obrazovanja, kulturu i reformisali smo druge oblasti. Naše društvo se kroz ovaj proces transformacije veoma izmenilo. Kosovo danas je multietnicka i demokratska država. I ekonomija se dobro drži. Dok cela Evropa govori o finansijskoj krizi i dugovima, mi smo ocuvali finansijsku stabilnost i do sada nemamo nikakav dug. Ekonomski rast od 5% je dvostruko veci od ekonomskog rasta pre nezavisnosti Kosova. Dakle, okoncanje medunarodnog nadziranja nezavisnosti ce izmeniti i prirodu državnosti. To podrazumeva da Kosovo dobije veci suverenitet i vecu odgovornost. Naš fokus ce biti Evropska unija. Ako uporedite sprovodenje medunarodnih obaveza u ostalim državama u regionu, gde je postojao sporazum, tada možemo da kažemo da je izgradnja države na Kosovu uspešna prica gradana Kosova i evroatlantskih partnera.

Medutim, opozicija kritikuje da zbog prisustva UNMIK-a, EULEX-a i KFOR-a, nije dobijena puna nezavisnost...

Hodžaj:
Medunarodna civilna kancelarija (ICO), koja je imala za zadatak da nadzire nezavisnost Kosova okoncace svoju misiju u septembru. Kada se radi o EULEX-u, Kosovo kao suverena država ima pravo da pozove neku misiju kao podršku u odredenim oblastima. Mi smo odredili misiju i funkcionisanje EULEX-a. Izvršice se razmena pisama izmedu predsednice Atifete Jahjaga i baronese Ketrin Ešton kada ce se definisati mandat EULEX-a. Kada se radi o roku, EULEX ce na Kosovu biti do 2014. godine. Do tada ce EULEX pomagati Kosovu u vladavini prava. To je u našem interesu.

U okviru okoncanja nadgledane nezavisnosti bice organizovano više aktivnosti kojima ce prisustvovati Marti Ahtisari, Volfgang Išinger i Frenk Vizner. Kakav karakter ce imati te aktivnosti?

Hodžaj:
U septembru cemo organizovati konferenciju povodom okoncanja nadgledane nezavisnosti Kosova. Prisustvovace predstavnici 25 država koje su u poslednjih pet godina puno pomogle Kosovu da sprovede Ahtisarijev plan i da se iz temelja izgradi država. Održace se plenarna sednica na kojoj ce se Marti Ahtisari, Frenk Vizner i Volfgang Išinger, koji su tokom pregovora o statusu imali veoma važnu ulogu, obratiti poslanicima. Bice i drugih aktivnosti. Organizovacemo konferenciju na kojoj ce ucestvovati premijeri, zamenici premijera, ministri spoljnih poslova iz raznih država.
Pokušacemo da pokažemo svetu da je na Kosovu u pet poslednjih godina ucinjen veoma veliki napredak i da je Kosovo evropska država i da su evropske integracije njegova jedina agenda.

(“Epoka e re”)

„Serbien muss sich endlich entscheiden“ Enver Hoxhaj, der Außenminister des Kosovo, über die Verhandlungen zwischen Pristina und Belgrad. Visiting Kosovo foreign minister says Ignatieff writings influenced him „Die Mehrheit will eine Normalisierung“Kosovo hofft nun auf UN-Mitgliedschaft